Форум београдских гимназија

Одредбом члана 76. Закона о раду утврђено је да, ако кривицом послодавца запослени не користи годишњи одмор, има право на накнаду штете у висини просечне зараде у ретходна три месеца, утврђене општим актом и уговором о раду.

Да би запослени остварио право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор потребно је да захтев поднесе директору, који доноси одлуку. Запослени треба да докаже да му је у складу са планом коришћења годишњег одмора, решењем директора одређено време коришћења годишњег одмора, али да му је истовремено онемогућено да у то време користи годишњи одмор, као и да му није омогућено коришћење годишњег одмора у другом периоду у току календарске године. Директор по захтеву запосленог доноси решење.
У вези са правом на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор, наводимо мишљења Министарства рада и социјалне политике:
Право директора на накнаду штете
Директор заснива радни однос на основу одлуке о избору,уговором о раду који закњучује орган, који га бира односно поставља, и директор. Директор остварује сва права из радног односа као остали запослени.
“Ако директору није омогућено коришћење годишњег одмора од стране органа управљања, има право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор, као остали запослени.”
( Мишљење Министарства  рада и социјалне политике бр.181-01-0017 )
Запослени нема право на накнаду штете ако не постоји кривица послодавца
” Запослени коме због извршавања радне обавезе није омогућено коришћење годишњег одмора, нема право на накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор, обзиром да не постоји кривица и одговорност послодавца за неискоришћени годишњи одмор”
( Мишљење Министарства рада и социјалне заштите бр.131-04-003 )
Право запосленог који одлази у пензију на пун годишњи одмор
Запослени коме престаје радни однос због остваривања права на пензију у свему је изједначен, у погледу права на одређену дужину годишњег одмора, са запосленим коме радни однос престаје из другог разлога. Када је у питању право на годишњи одмор запосленог који одлази у пензију, треба посебно имати у виду ситуацију престанка радног односа по сили закона, због губитка радне способности. Радни однос у овом случају престаје даном достављања правноснажног решења о утврђивању губитка радне способности.У аквом случају није увек могуће остварити коришћење годишњег одмора, јер привремена спреченост за рад може трајати до дана престанка радног односа. У том случају остаје да се запосленом исплати накнада због неискоришћеног годишњег одмора. Није у питању накнада штете за неискоришћени годишњи одмор због кривице послодавца, већ право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор због престанка радног односа, који ија основ у Конвенцији број 132. Међународне организације рада.
У вези са остваривањем овог права, наводимо следеће мишљење надлежног Министарства:
” Запослени, који током године остварују право на пензију ( одлазак у пензију), према Закону о раду имају пуно право на пун годишњи одмор.”
( Мишљење Министарства рада и социјалне политике бр. 131-04-3)
Да ли се годишњи одмор може у целини користити у наредној години
“Запослени који се током целе календарске године налази на плаћеном одсуству због привременог престанка потребе за његовим радом, као и запослени који су због привремене спречености за рад (боловање) одсуствовали са рада, немају право да годишњи одмор за ту календарску годину у целини користе у наредној години. При томе, указујемо, да су запослени који су били упућени на плаћено одсуство, годишњи одмор у току календарске године могли да користе само сразмерно времену проведеном на ефективном раду у календарској години”
( Министарство рада и социјалне политике, број 11-00-2272)