Форум београдских гимназија

Радно правни институт – годишњи одмор предмет је Конвенције бр.132 МОРа.. Ова конвенција, која је и код нас ратификована, иако према уставном решењу саставни део нашег унутрашњег правног система, непосредно се не примењује, али су њена решења од значаја у тумачењу одређених законских норми.”Сваки споразум о одрицању права на минимални плаћени годишњи одмор прописан чланом 3. тачка 3. ( три радне недеље) или одустајање од одмора ради новчане накнаде или нечег другог, биће у скаду са условима који важе у тој земљи, ништавни и неважећи или забрањени (члан 12. Конвенције о плаћеном одмору Међународне организације рада)

Стицање права на годишњи одмор
Одредбама члана 68. Закона о раду утврђено је да запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи од  30 радних дана стиче право да користи годишњи одмор после шест месеци непрекидног рада.Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства са рада уз накнаду зараде.
Дужина годишњег одмора
У свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом или уговором о раду, а најмање 20 радних дана.Чланом 69. став 2. Закона о раду одређено је да се дужина годишњег одмора утврђује тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.При рачунању дужине годишњег одмора радна недеља рачуна се као пет радних дана.Такође, празници који су нерадни дани у складу са законом , одсуство са рада уз накнаду зареде и привремене спречености за рад у складу са прописима о здравственом осигурању не урачунавају се у дане годишњег одмора. Ако је запослени за време коришћења годишњег одмора привремено спречен за рад  у смислу прописа о здравственом осигурању – има право да по истеку те спречености за рад наставни коришћење годишњег одмора.
Сразмеран део годишњег одмора
Запослени има право на дванаестину годишњег одмора ( сразмеран део) за месец дана рада у календарској години;
1) ако у календарској години у којој је први пут засновао радни однос нема шест месеци непрекидног рада,
2) ако у календарској години није стекао право на годишњи одмор због прекида радног односа  у смислу одредби члана 68. Закона о раду (види горе).

Коришћење годишњег одмора у деловима
Одредбама члана 73. Закона о раду утврђено је да се годишњи одмор  може користити у деловима. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима први део користи у трајању од најмање три радне недеље у току календарсдке године, а други део најкасније до 30. јуна наредне године.
Запослени који је испуни услов за стицање права на коришћење годишњег одмора, а није у целини или делимично искристио годишњи одмор у календарској години због коришћења породиљског одсуства , дсуства са рада ради неге детета – има право да тај одмор искористи до 30 јуна наредне године.

Коришћење годишњг одмора наставног и васпитног особља
Одредбама члана 74. Закона о раду утврђено је да се дужина годишњег наставног и васпитног особља у васпитно-образовним установама утврђује у складу са законом. Закон о раду, дакле, упућује да се посебним законима у области образовања уреди дужина годишњег одмора. Обзиром да законским прописима у обаласти образовања и васпитања није утврђена дужина годишњег одмора, примењују се одредбе Посебног колективног уговора.
Одредбом члана 15. ПКУ утврђено је да се распоред коришћења годишњег одмора наставног особља утврђује годишњим програмом рада установе, а за ненаставно особље, у зависности од потребе посла, планом коришћења годишњих одмора.
Напомена: У сутрашњем прилогу детаљно ће бити разрађене основе за утврђивање дужни трајања годишњег одмора, обзиром да су се појавиле дилеме и недоумице, по питању појединих основа. Такође ће бити дати и одговори на најчешће постављена питања, као што су дилеме око коришћења годишњег одмора директора, стручних сарадника и осталих запослених у школи и нека друга питања.