ПКУ 13: О увећаним зарадама – додацима на плату
Одредбама члана 22. Посебног колективног уговора утврђени су основи када запослени има право на увећану зараду, иако је то формулисано као “додатак на плату”. У овом прилогу одговорићемо на нека од најчешће постављених питања, а која се односе на додатке на плату.
Додатак на плату
Члан 22.
Запослени има право на увећану плату:
1) за рад на дан празника који је нерадан дан ……………. 110% од основице;
2) за рад ноћу……………………………………………………………….. 26% од основице;
3) за прековремени рад ………………………………………………….26% од основице;
4) по основу времена проведног на раду за сваку
пуну годину рада, остварену у радном односу……………0,4% од основице.
У случајевима замене одсутног наставника или васпитача, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели са месечним бројем часова у редовној, непосредној настави.
Да ли запослени има право на увећану зараду по основу времена за које је био осигуран по основу продуженог осигурања?
Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду ( члан 108.став 4. Закона).
Према томе, запослени остварује право на увећану зараду по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу. Време за које је лице било осигурано на основу продуженог осигурања не представља време проведено на раду по основу радног односа, те за то време запослени не може остварити право на увећану зараду по основу „минулог рада“.
Да ли запослени има право на „минули рад“ за године рада остварене у радном односу на територији бивших република СФРЈ?
У члану 204. став 1. Закона о раду прописано је да запослени има радну књижицу коју приликом заснивања радног односа предаје послдавцу. У радну књижицу се, поред осталог, уписују и подаци о радном стажу оствареном у радном односу код послодавца. На основу тих података, који су на прописани начин унети у радну књижицу као јавну исправу,послодавац је у обавези да запосленом исплаћује увећану зараду на основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу.
При утврђивању процента увећања зарада, као и утврђивања дужине годишњег одмора, у смислу наведне одредбе Закона о раду, а сходно општима актима послодавца , могу се узети у обзир и године рада оствареног у радном односу на територији бивших република СФРЈ, које је запослени остварио до дана отцепљења те републике, ако међународним уговором није другачије одређено.
( Мишљење Министарства за рад и социјалну политику бр.011-00-00725/2007-02 од 30.07.2007. године)
Да ли запослени има право на увећану зараду по основу радног стажа оствареног у иностранству?
Запослени има право на увећану зараду по основу времена проведеног на раду само за време проведено у радном односу. Под радом оствареном у радном односу рачуна се и радни стаж остварен у иностранству, под условом да је уписан у радну књижицу. Радни однос остварен у иностранству у радну књижицу уписује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, на основу података од иностраног послодавца са земљом са којом је закључена међународна конвенција о социјалном осигурању , а вршена је уплата доприноса за социјално осигурање на основу решења о уплати доприноса.
Према томе, време које је запослени провео у радном односу у иностранству и које је уписано у радну књижицу на наведени начин представља време остварено у радном односу, и по том основу признаје се увећање зараде у смислу члана 108. став 1. тачка 4) Закона о раду. Ово право признаје се од дана подношења доказа послодавцу.
Да ли се време за које је лице било осигурано по основу учешћа у рату, рађања детета, време на основу бенифицираног радног стажа, стажа по основу уплата доприноса за пољопривредну пензију и осигурање по основу обављања самосталне делатности може остварити право на увећану зараду по основу „минулог рада“?
Време за које је лице било осигурано по основу учешћа у рату, рађања детета време на основу бенифицираног радног стажа, стажа по основу уплата доприноса за пољопривредну пензију и осигурање по основу обављања самосталне делатности
Не представља време проведено на раду по основу радног односа, те за то време запослени, у смислу Закона о раду не може остварити право на увећану зараду по основу „минулог рада“.
( Мишљење Министарства за рад и социјалну политику бр.011-00-1125/2007-02 од 06.12.2007. године)
Saving...






Сре, мар 10, 2010
ПКУ