Форум београдских гимназија

Као што смо најавили, од данас почињемо да објављујемо прилоге о објашњењу појединих чланова Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.Знамо да сте нестрпљиви и да чекате одредбе које се односе запошљавање, технолошке вишкове, јубиларне награде… зато вас молимо да будете стрпљиви, јер ће свако питање бити разјашњено. Наравно, то подразумева да нам доставите и ваша конкретна питања, која ћемо, заједно са одговорима такође објавити. Значи, очекујемо вашу пуну сарадњу.

Предмет уређивања
Чланом 1. утврђено је да се овим уговором уређују се права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у основним школама, средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: запослени) којима се средства за плате обезбеђују у буџету Републике Србије, поступак измене и допуне Уговора, као и међусобни односи учесника Уговора.
Прва ствар коју треба приметити је означавање као предмета Уговора права,обавезе и одговорности из рада и по основу рада.Можда би тачнија формулација била ( али није то толико битно) – из радног односа и по основу радног односа, пошто нису сва права, обавезе и одговорности, о којима Уговор говори, из рада и по основу рада.

Чланом 2. став 3. ПКУ утврђено је да се Колективним уговором код послодавца могу  утврдити већа права од права утврђених Уговором, као и друга права која нису утврђена Уговором, у складу са законом.
Могућност утврђивања већих права и права која законом нису утврђена садржи и члан 8. Закона о раду, према којем, најпре, општи акт (колективни оговор или правилник о раду ) не сме садржати одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од законом предвиђених, а већа и повољнији услови рада од оних законом предвиђених, као и права која нису утврђена законом, могу бити утврђени, осим ако законом није другачије уређено.Тако је чланом 9. став 1. Закона о раду прописано да ће се, у случају да се општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом, применити одредбе закона.
Кад је реч о утврђивању већих права и права која нису утврђена законом за запослене у установи постоји значајно ограничење у виду претежно императивног посебног режима радног односа. Из њега произилази да се запосленима у установи општим актом  могу признати већа права и права која законом нису призната само ако се ради о односима који проистичу из одредаба Закона о раду, на запослене у установи,на запослене применљивих због нерегулисања тих односа посебним законима. Не може се, на пример, општим актом утврдити право запосленог на регрес или накнаду за исхрану у току рада,пошто право на плату запосленом у установи припада у складу са посебним прописима, (Закон о платама у државним оргаима и јавним службама „Сл.Гласник РС“бр.34/01) обзиром да је прописан коефицијент за обрачун плате, који садржи и накнаду за исхрану у току рада (топли оброк) и регрес за коришћење годишњег одмора (чл.4.став2.). Може се, на пример, општим актом уредити дужина годишњег одмора, трајање одсуства са рада и сл. пошто посебним прописима та питања нису уређена или су уређена парцијално.
Време на које се уговор закључује
Одредбом Члана 3. предвиђено је време на које се он закључује- три године. Међутим, поставља се питање да ли рок од три године почиње да тече од дана закључивања уговора или од дана ступања на снагу. Из формулације потписника уговора (“Уговор се закључује на време од три године.”) могло би се закључити да је за рачунање рока битан дан закључивања Уговора. Ипак, рок од три године почиње од дана да ступања на снагу Уговора будући да тек од тога дана постаје део правног поретка и тада почиње примена његових одредаба.