Home >> Друштво,ПКУ,Синдикат >> Орбовић: Нови Закон о раду смањује плату за 50 евра

„KURIR“: IZMENE ZAKONA

 

ORBOVIĆ: Novi Zakon o radu smanjuje prosečnu platu za 50 evra

 

Na ovo će uticati ukidanje plaćenog godišnjeg odmora, povećana odbijanja od plate za bolovanje i drugačiji način obračuna minulog rada, navodi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

BEOGRAD – Zaposlenima koji imaju preko dve decenije radnog staža, a prosečna primanja od 43 hiljade dinara, plata će biti smanjena i više od 50 evra. Ovu računicu je izneo Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. On kaže da će na ovo smanjenje uticati nekoliko predloženih izmena Zakona o radu.

Kao prvi faktor Orbović navodi ukidanje plaćenog godišnjeg odmora, zbog čega će zaposleni koji mesečno prima 43.000 dinara dobiti zaradu za oko 38 odsto manju, tačnije za 16.275 dinara tanju.

„Predloženo je i da se za bolovanje ubuduće odbija više, 42,4 odsto od plate umesto trenutnih 35 odsto za mesec u kome zaposleni nije mogao da dolazi na posao, što jeumanjenje od preko 10.000 dinara„, objašnjava Orbović.

Treći faktor je, kako navodi Orbović, drugačiji način obračuna minulog rada prema kome će se nadoknada za minuli rad računati samo prema godinama provedenih kod poslednjeg poslodavca.

On kaže da će biti smanjene i nadoknada za smenski rad jer je do sada svako ko radi po smenama imao pravo na 26 odsto zarade uz platu. Zatim, plate će, kako on navodi, biti smanjivane i zbog odsustva sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti.

„Sada ni toga više nema. Jednostavno, gde god je postojala mogućnost, oni su gledali da uzmu od radnika na račun poslodavca. Suština donošenja novog zakona je da se vrši preraspodela, uzima od radnika i rasterećuje se poslodavac“, kaže ovaj sagovornik.

U ovom sindikatu ističu da poslodavac na primeru radnika koji prima prosečnu platu, a radi 20 godina kod dva poslodavca nije zaradio samo tih 50 evra svakog meseca, već i za iznos doprinosa koji bi bio obavezan da zaposlenom uplaćuje na taj iznos, a to je 35 evra.

„Po toj računici poslodavac će mesečno po jednom radniku uštedeti 85 evra, a na godišnjem nivou 1.020 evra“, zaključuje Orbović.

4Comments

  1. Prometej каже:

    Мислим да се подигла прашина око тог Закона о раду, оркестрирано и мучки се по медијима напада Радуловић од стране оних који би да остане овакав хаос на свим пољима.
    Прво су пустили буву да се смањују плате током годишњих одмора и боловања, а на крају се испоставило да то није тачно и да се плата обрачунава без регреса, накнада, бонуса и осталог.
    Блате човека како је дошао овамо јер у Америци није могао ништа да уради, како му је циљ овај, онај…И то није случајно јер се та кампања појачава у послед2их 2 месеца. До тада је све било у реду и нико није имао никакве замерке на Радуловића.
    У мору муфљуза и гадова који су продефиловали јавном сценом, чини ми се да сада заиста постоји воља да се нешто уради да изађемо из ове жабокречине. Нажалост, просвета нема никакве привилегије, бонусе, додатке, накнаде, па је неће ништа ни дотаћи од овог, али људи, нешто се мора променити, реформисати, од нечега се мора кренути. Закон о раду сигурно има неких мањкавости који се могу превазићи амандманима, преговорима, корекцијама. Годинама вапимо за променама, реформама, а када неко жели то да уради, дочекају га, као у Домановићевом „Мртвом мору“. Тачно је да смо постали неповерљиви и сумњичави јер нас политичари лажу и завлаче деценијама, али ја не видим све ово тако црно како се представља. Штавише, та реформа треба бити истинска, дубока и захватити све сегменте овог накарадног и трулог система.
    Не заборавите да се усваја још један закон, о приватизацији, са свим оним стварима са којима је требало да се усвоји још 2001., али комунистички наследници, преобучени у одела ДОС-а су направили закон који је омогућио да се оствари оваква мафијашка приватизација и да, због тога, живимо овако како живимо.
    Још да додам да НЕ ЖЕЛИМ да се Орбовић, Чанак и остали пребогати синдикални бизнисмени боре за моја права.Још само да се врати онај Смиљанић из деведесетих (са својих десетак станова),па да сви заједно рушимо Радуловића!

  2. Vladan Božović каже:

    Obratite pažnju da Radulović i vlada misle da previše prava radnicima smanjuje produktivnost i biznis, a nikad nisu pomislili da previše prava učenicima umanjuje kvalitet školstva.
    Ako se donese ovaj zakon o radu učenici će imati sva moguća prava a mi nikakva, pa predlažem da se zamanimo, da mi sednemo u klupe, a učenici za katedru.

  3. Ивана Бошњак Бошњак каже:

    КОМЕ ЗАКОН ЛЕЖИ У ТОПУЗУ…
    .
    Поводом предлога Закона о раду, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије рекао је:
    – Ако правимо паралелу садашњих решења и измена које се предлажу, у пракси би то за запослене значило да ће уместо 12 примити 10,5 зарада.
    Користећи времеплов, направила сам кратак сценарио догађаја у Србији, уколико би предложени закон био усвојен.
    И ево шта су рекли људи који су имали шта да кажу још кадгод:
    Ј. Ј. Змај дао је практичне савете грађанима за примену овог закона:
    ,, Само нека буду верни,
    Нек војују о свом круху,
    Нека ћуте и нек жмуре,
    Нек плаћају јухухуху.“
    Кад је закон заживео, десило се следеће:

    ,,Послушни су Јутутунци,
    Плаћали су јухухуху,
    Ћутали су, жмурили су,
    Војевали о свом круху.“
    На то се надовезала Десанка Максимовић:
    ,,И сви умрли у истом дану…“
    Његош као Његош, рече само:
    ,,Коме закон лежи у топузу,
    трагови му смрде нечовјештвом.“

    Сигурна сам да Његош, иако је био велики мислилац, није могао претпоставити да ћу га цитирати на двестагодишњицу његовог рођења, и то поводом доношења новог Закона о Раду.
    Рад, именица која заиста заслужује да буде написана великим словом, деградира се већ дуже време, као што се деградира и радничка класа. Време јој је да изумре. Дакле, идеја Друге интернационале дефинитивно треба да замре, и да се лепо вратимо у време настанка демократије, у робовласничко друштво.
    Но, кад мало боље размислим, то даје одличан шлагворт за разраду овог што на почетку рече Љ. Орбовић.
    Ако се вратимо у време настанка демократије, моћи ћемо да применимо првобитни римски календар, који је имао десет месеци.
    Он је изгледао овако:
    • Martius (31 дан)
    • Aprilis (30)
    • Maius (31)
    • Iunius (30)
    • Quintilis (31)
    • Sextilis (30)
    • September (30)
    • October (31)
    • November (30)
    • December (30)

    Календарска година је трајала 304 дана, а 61 дан зиме није био обухваћен календаром.
    Ако бисмо то учинили, десет ипо плата би нам биле довољне, чак бисмо профитирали с пола плате! Пола плате би нам дошло као регрес!
    Остаје само питање шта са зимским данима, које не бисмо рачунали. Но, то је свакако зима, а како смо научили да ћутимо и жмуримо, не би нам тешко пало да научимо да преспавамо зиму.
    Ако могу медведи, што не бисмо могли и ми?
    Овај текст је врста моје побуне против предложеног закона.
    Но, не знам да ли сам сама у овоме, па опет узех времеплов, да питам Протагору, шта ће народ рећи на закон.
    Он рече: ,,Што се тиче народа, он ништа не види, него само понавља оно што му вођи кажу“.
    Иди, Протагора, у … софисте!
    Али, ја не могу да ћутим! Морам поново попричати са Змајем:
    „Мало нас је кој’ би смели” —
    — „Ал’ вас јака сила креће!”
    „Зар ко може стићи цели?”
    — „Ко посумња никад неће!” –
    Змај је, ипак, ЗМАЈ! Где он стаде, ја ћу продужити…
    Ивана Бошњак Бошњак

Top