У свечаној сали Шесте београдске гимназије одржана је комеморација професору Јовану Кнежевићу који је преминуо у суботу. Комеморацији, која је почела минутом ћутања, у пуној сали присуствовали су некадашњи ученици професора Кнежевића и колеге из те образовне установе.

Бивши ученик Милан Митревски испричао је своје утиске о упознавању професора Јована Кнежевића.

„Професор Јован није часио часа, одмах нам је издиктирао задатак да размишљамо о њему. Цео свој живот подредио је једном циљу – да од ученика направи боље људе и боље математичаре. Никада није одустао ни од једног ученика. Свакога је терао да ради, да створи радне навике и да ради на себи, јер по његовим речима знање је моћ“, испричао је Митревски.

Додао је да професору Кнежевићу никада није било тешко да одржи још један додатни час, да ученицима који се спремају за такмичење да литературу, помогне им када не иде.

„Мени лично, професор Јоца је увек био више од професора математике, био је мој пријатељ и ментор, неко ко је умео да ме саслуша, да прави савет, искритикује када треба и не само мени. Био је један од оних који пуно дају, а ништа не траже заузврат, један од оних који у људима увек траже најбоље и труди се да то из њих извуче на површину“, навео је он.

Нагласио је да је професор Кнежевић био свестан колико је рада, труда и жеље потребно да би био најбољи у ономе што радиш, али да за себе никада није говорио да је добар већ је увек гледао да себе унапреди и да постане бољи човек, бољи професор, бољи математичар.

„Не сумњам да ће историја судити о њему онако како треба“

Из Друштва математичара Србије, чији је члан био и професор Јован Кнежевић, а његов дугогодишњи колега и пријатељ Предраг Терзић рекао је да професор Јоца није волео формалности.

„Јоца је био частан, куповао је црвене хемијске и папире за такмичења и то је финансирао из свог џепа. Чуо сам од старијих колега о тешким деведесетим годинама, када су многи изгубили наду, он није губио наду и захваљујући њему опстала су средњошколска такмичења у Београду“, испричао је Терзић.

Истакао је да није веровао у среду када га је видео на Јоциној омиљеној маршрути од Каленића до Црвеног крста, у мајици кратких рукава и папучама, да ће то бити њихов последњи сусрет.

„Често размишљам зашто је Јоца несхваћен, али он припада онима који се воде тиме да је основни задатак у нашем послу колико пружаш, толико можеш да тражиш, мислим да је то разлог његове несхваћености. Не сумњам да ће историја судити о њему онако како треба“, поручио је Терзић.

Награда за најбољег гимназијског професора носиће име Јована Кнежевића

Председник Форума београдских гимназија Александар Марков поручио је да ће установити награду за најбољег гимназијског професора коју ће додељивати сваке године, а која ће носити име професора Јована Кнежевића.

Како додаје, избор најбољих професора правиће његови бивши ученици који ће бити у жирију.

Марков је испричао да је један од првих савета који му је дао професор Јоца да мора да води рачуна о себи и свом здрављу.

„Ми смо му обећали да ћемо га вратити у Шесту београдску гимназију, јер ово је његова кућа, у коју је могао да уђе када хоће и остане колико хоће. Из његове куће су покушали да га истерају они који су ту само у пролазу, он се није дао и борио се. Недостајаће свима, ушао је у вечност“, нагласио је Марков.

Извор: РТС

ФОТО: Тањуг