Home >> Синдикат,Штрајк >> ОЧАЈ РАДНИКА ГОШЕ: Треба ли да умремо да нас неко примети?

  • Админ1
  • Коментари су искључени на ОЧАЈ РАДНИКА ГОШЕ: Треба ли да умремо да нас неко примети?
ОЧАЈ РАДНИКА ГОШЕ: Треба ли да умремо да нас неко примети?

У овој фабрици сам провео 33 године, осећам се издано, од институција, од државе, од свих, каже Ратко Тмушић, који с тројицом колега у фабричком кругу не једе већ три дана

Започели смо штрајк глађу зато што смо очајни. Нисмо се померили са мртве тачке, нико не обраћа пажњу на нас. Сећате се кад се колега Драган Младеновић крајем марта обесио у фабричком кругу? Па је ли треба да сви умремо овде да би се они сетили да постојимо?!

Овако за Курир прича Ратко Тмушић (52) из фабрике шинских возила „Гоша“ у Смедеревској Паланци, који је са још тројицом колега пре два дана започео штрајк глађу, и то после 111 дана генералног штрајка у компанији.
– Засад се осећамо добро. У овој фабрици сам провео 33 године, осећам се издано, од институција, од државе, од свих – каже Тмушић, који је срчани болесник и који је преживео инфаркт.

радник плаче

У оронулом фабричком кругу бившег гиганта седе његове колеге које су такође одлучиле да не узимају храну – Владимир Вуковић (50) и Јован Раду (53).
– Син Никола ми је студирао на Факултету за безбедност у Београду, али сам морао да га вратим са друге године, нисам имао више новца да плаћам то… Сад испада да смо на улици и он и ја. Он ме подржава, шта ће, зна да овде тражим само своје. Доживели смо да се са по тридесет година стажа и под старе дане издржавамо од пензија својих још старијих родитеља – каже Раду.

Запослени су од председника штрајкачког одбора Милана Вујичића тражили да не почиње с гладовањем, јер треба да преговара у њихово име. Међутим, овај отац двоје деце, који болује и од шећерне болести, није их послушао.

радници на прузи
– Ако их већ представљам, ваљда онда ја први треба да штрајкујем глађу, тако то иде. Терапију за дијабетес примам, ту је и амбуланта, све смо им пријавили од чега болујемо. Бивши финансијски директор Саша Лазић сада зове раднике у Словенију да раде за бившег власника „ЖОС Трнаву“, за добре плате, као треба им 70 људи… Ако одведу 70 људи, ова фабрика је мртва за сва времена.

Осталих 350 радника „Гоше“ јуче је поново на четири сата блокирало пругу Београд – Ниш и магистрални пут према Тополи. Они већ три године не примају редовне плате, не уплаћују им се доприноси, нити оверавају здравствене књижице. Укупан дуг само према радницима је око 1,8 милиона евра.
Сетили их се после четири месеца обуставе рада

Кнежевић позвао раднике „Гоше“ на састанак

Милан Вујичић каже да им је из Министарства привреде, на чијем је челу Горан Кнежевић, стигао позив за преговоре.
– Ово је велики помак. Идемо у четвртак у 10 сати у Владу да видимо шта може да се уради, руководство је за преговоре. Проблем је што им више ништа не верујемо јер су нас слагали 200 пута. Управа није имала да уплати по 100 динара на рачуне да нам их не би угасили. Ако ни толико немају, како ће заостале плате да исплате.

„Горење“ повећане плате, одустали од штрајка

Радници фабрике „Горење“ у Ваљеву прихватили су понуду менаџмента о повећању плата и одустали од најављеног штрајка. Договорено је да зараде радницима у производњи буду повећане за 3.000 динара, запослени ће добити повећање топлог оброка за 1.000 динара, док ће за месец јул, због отежаних услова рада, нити исплаћена и раније уговорена једнократна накнада од 3.000 динара.

(Курир)

Top