Home >> Образовање,Реформа >> НПС: Александар Липковски

lipkovski 2

 

Александар Липковски, новоизабрани председник Националног просветног савета

 

Противник сам штетног усаглашавања са трећеразредним чиновницима ЕУ

 

„ДАНАС“ / Аутор: Весна Андрић
Београд – Пошто нисам члан, нити присталица СНС, вероватне разлоге за избор на место председника Националног просветног савета (НПС) треба тражити у мом дугогодишњем ангажману на разним нивоима просветне делатности и доброј сарадњи са просветним институцијама које воде кадрови СНС. Подршку Министарства просвете немам вероватно зато што сам отворени противник педагошко-психолошког „терора“ у образовању који су моје колеге наставници и професори математике назвали „пепси реформама“, каже за Данас Александар Липковски, председник НПС, у првом интервјуу након избора на ту функцију.
Упитан да ли СНС његовим избором жели да контролише рад Министарства просвете, он каже да је то немогуће, јер овлашћења Савета за то нису довољна, а он „није диктатор који би скупу од преко 40 просветних стручњака у НПС наметао сопствено мишљење“.
– Најважнија улога коју НПС може имати је скретање пажње јавности на деловање Министарства. У нормалним демократским земљама то би требало да буде довољан коректив њиховог рада – сматра Липковски.
Како ћете сарађивати са Министарством када имате другачије виђење образовања од актуелног руководства? То се односи и на два завода која припремају већину предлога о којима НПС одлучује. Ту је и питање сарадње са Саветом за стручно образовање, који би по вама требало укинути.
– Заиста мислим да би тај савет требало укинути. Непотребан је, све што он ради може да обавља НПС. Нажалост, непотребних савета и агенција у Србији има много. Уместо два завода довољан је један, као стручно-техничка спона између Министарства и НПС. Што се тиче руководства Министарства, ваша је оцена претерана – поштујем законску хијерархију. Главне проблеме не прави руководство Министарства, већ утицаји из сенке. Ту пре свега мислим на често штетно усаглашавање свега и свачега са трећеразредним ЕУ чиновницима и „експертима“.
*Познати сте као оштар критичар реформи које су спровођене од 2000. године. На која конкретно погрешна решења мислите када суштинских реформи није ни било. Школа се није много променила – и даље се држе екс катедра предавања, наставници диктирају, од ученика се тражи да репродукују оно што пише у уџбеницима, наставни програм су преобимни…
– Нажалост, реформи је ипак било и оне су погоршавале ионако сложену ситуацију у просвети. Променило се друштвено окружење. Наставници и школа су изгубили исконски, природни ауторитет који је настајао из народне жеље да се просвећује и из поштовања према образовању и образованим људима.

 

Повећати издвајање за образовање

 

Тврдите да образовни систем и није толико лош колико има проблема. Који су кључни?
– Највећи проблем је недовољно буџетско финансирање. Када би ова држава заиста повећала то издвајање са три на шест одсто БДП, колики је просек у Европској унији, све би било другачије. Али не можете то урадити ако вам за вратом седе међународни кредитори и ултимативно траже смањење државних социјалних давања…
Критиковали сте Стратегију развоја образовања коју је усвојила влада у којој је Александар Вучић био потпредседник и коју подржава и ова влада. НПС би требало да спроводи оно што пише у Стратегији. Како ће то бити могуће ако сте против тога?
– Надам се да ћу моћи да утичем на тумачење и промену Стратегије. Критиковао сам неке делове Стратегије, док су неки по мом мишљењу добри и треба да се реализују. Уопште није важно ко је био потпредседник или председник владе, битно је шта тамо пише.
Један сте од аутора Просветног програма Двери. У чему се конкретно он разликује од поменуте стратегије? У многим деловима говорите „истим језиком“ као и они које сте најчешће критиковали – недовољно компетентни наставници у школама, лош концепт стручног усавршавања, неуједначен критеријум оцењивања, недовољно финансирање…
– Делови Стратегије и Просветног програма Двери се преклапају. То значи да је заједнички језик могућ. Опет се враћам на финансије – оно што у просвети није добро, то је превелико ослањање на новац из фондова ЕУ. Потребно је диверсификовати изворе новца, смањити монополистички положај који ЕУ фондови и пројекти имају, више се ослањати на сопствене снаге и праве пријатеље. То је слично захтеву ЕУ за диверсификовањем снабдевања енергетским сировинама, који нам је избио из руку – Јужни ток. Они су желели да избегну монопол у области енергетике, исто желимо и ми у области просвете.

 

Вратимо елиту

 

*Шта конкретно значи национална и елитистичка концепција образовања за коју се залажете? Ко ће то да спроводи када је елита отишла и и даље одлази из Србије?
– Вратимо стару елиту кући, правимо нову. Важно је поставити праве националне циљеве и приоритете и обезбедити новац. То се може урадити ако прихватите повећање финансијских издвајања за просвету. Притом не мислим да је приступање ЕУ национални приоритет.

Top