Home >> Друштво,Образовање >> ПОНИШТЕН ЧЛАНАК!! Нема више зезања: Нови закон о образовању

И редакцији ФБГ-а је ова вест била сумњива, али објависмо је. Наш верни и малициозни читалац „Profesor“ нам је овог пута са великим правом и још већом дозом неваспитања скренуо пажњу да  је ова вест нетачна!!

 

„Вести онлајн“:

Нема више зезања: Нови закон строг према професорима, али и ученицима преступницима

 

 

Предлог измена основног закона за школство, пуштен у јавну расправу ригорозан је за ученике тешке насилнике. Измене овог закона предвиђају да средњошколци избачени из школа због тешког насилничког понашања више немају право на крају године полагати разредни испит. Уколико се освоји овај предлог, убудуће би такви ученици губили право школовања, не само у својој досадашњој средњој школи, већ било којој.
Ни основно, ни средње образовање у Србији није обавезно те ученик којем је изречена мера искључења из школе због тешког насиља може наставити школовање само у систему образовања одраслих, илити у “летњој школи”.

У Министарству сматрају како није подстицајно за систем да ученик који је починио тешко насиље над другим учеником или наставником може друге године наставити образовање у тој или у другој школи. Услови за начин и поступак изрицања педагошких мера биће детаљно прописани.

 

Уместо поправног -допунска настава

 

Уместо поправног рока за ученике који имају закључене јединице, недовољним ученицима школе ће морати да организују допунску наставу. Обавеза која се из школа изгубила током деведесетих поново се враћа: сваки ученик који има закључену јединицу из једног или највише два предмета, добиће обавезу похађања додатних 10 до највише 20 сати наставе. Уколико предметни наставник процени да је ученик усвојио градиво – неће морати на поправни испит.

Опомена, укор, строги укор и пресељење у другу школу, остају педагошке мере, но оне се не бришу из године у годину. Уколико ученик добије укор у првом средње, та ће га мера пратити, и биће уписана у књижицу и следеће школске године.
Предлогом измена закона јасније прописују и то шта управа школе може учинити са наставницима и осталим запосленима чије је психичко здравље нарушено до те мере да су им смањене радне способности.

 

За директоре обавезна висока стручна спрема

 

У систему је, наиме, нешто више од 150 директора (од њих око 1200) с вишом стручном спремом. Нови предлог закона омогуцћава им да свој мандат одраде до краја, али за нове директоре прописује обавезу високе стручне спреме. Убудуће се, дакле, не би требало догађати да новоизабрани директор као шеф школе има нижу стручну спрему од запослених.

Најављено је да ће се изаћи у сусрет “старој” и малобројној гарнитури директора с вишом школом, јер у изменама закона изузетно допушта да се они кандидују за нови мандат, иако немају високу стручну спрему.

Такође, директори који имају вишу стручну спрему, а који су изабрани на место директора пре 24. јула 2010. године, немају право повратка на своје радно место у настави, као што је то случај са оним директорима који су бирани и именовани након тог датума, а којима се “чува” радно место за време обављања дужности директора у највише два мандата.

Садашњи закон прилично је нежан према прекршиоцима па, на пример, малим новчаним казнама санкционисала школа која запосли наставника мимо критеријума конкурса. Предвиђа се да ће убудуће казне бити далеко ригорозније.

One Comment

  1. Profesor каже:

    Закон пуштен у јавну расправу? Шта то пишете? Какве су ово глупости? Ово је текст који је новинар Телеграфа преузео из Хрватске! Код нас још није ни узет у разматрање Закон ни о основном ни о средњем образовању… Ово важи за Хрватску, хајде немојте дезинформисати јавност, него гледајте, шта ћете радити са овим отимањем плата? Хоћете ли да пишете министру „оштро писмо“ или да напокон нешто предузмете?

Top