Home >> Друштво >> „Не прихватам отказ, нисам ударио ученика!“
„Не прихватам отказ, нисам ударио ученика!“

Професор српског Владимир Милојевић тврди да му је све намештено!

Протест неколико стотина ђака Четрнаесте београдске гимназије скренуо је пажњу јавности на отказ који је дан раније у овој образовној установи уручен професору српског језика и књижевности Владимиру Милојевићу.

Он је остао без лиценце због инцидента из 2013. године који се десио у Основној школи “Бранислав Нушић”, где је такође радио као наставник. Самим тиме, у гимназији су закључили да престаје могућност његовог даљег ангажовања. Међутим, Милојевић тврди да је отказ последица неправде коју трпи већ три године.

– Током 2013. радио сам паралелно и у основној школи где сам био председник школског одбора. Сукобио сам се с директорком због издавања школског простора па је она против мене покренула дисциплински поступак јер сам наводно ударио ученика књигом у главу, а ја сам је само спустио на сто између две главе. Она ме је суспендовала, а ја сам покренуо радноправни спор против ње – истиче Милојевић.

Како каже, истовремено је водио и управни спор против Министарства просвете које му је због суспензије одузело лиценцу за рад.

– Пошто је тај управни поступак завршен, директорка Четрнаесте гимназије је хтела да ми уручи отказ. Нисам га прихватио, па га је она окачила на огласну таблу. Због тог случаја заседао је школски одбор на коме је од девет чланова било шест и само један је био за мој отказ, двоје уздржано, а троје против.

14-4Протест ђака изненадио је и самог професора.

– Нисам ни слутио да ће ученици овако реаговати на неправду. Када сам чуо да су изашли са часова на улицу био сам узнемирен да им се нешто не догоди, али када је све прошло могу да будем само поносан – закључује Милојевић.

ФОРУМ ПРЕТИ ОБУСТАВОМ РАДА

На отказ професору Милојевићу нису остали равнодушни ни чланови Форума београдских гимназија који ће због тога, данас на главном одбору одлучивати о обустави рада у свим гимназијама од понедељка.

БЕЗ ЛИЦЕНЦЕ НЕ МОЖЕ ДА ПРЕДАЈЕ

Одузимање лиценце наставнику је најгора могућа казна за просветног радника. Тиме он, у ствари, губи право да се бави својим занимањем на читавој територији Србије. И нема више право да се запосли у некој просветној установи.

10Comments

  1. Milica каже:

    Po komentarima bih rekla da je najveći, možda i jedini problem, prebrojati i odrediti odakle je koji eritrocit.Pročistiti krvna zrnca i milina.Ni u jednom komentaru ni traga od predloga kako pomoći kolegi u nevolji.Možda da profesor Vlada ostavi ovde nalaz krvne slike i rodoslov,…Tuga smo, i zaslužujemo sve što nam se događa.

  2. TB каже:

    Kako vidim u ovom članku, na sednici Školskog odbora nije potvrđeno rešenje direktorke o otkazu! Samo je jedan glas od 6 podržao direktorku. Kako je onda to rešenje pravosnažno?! Objasnite mi.
    Mislim, ništa novo u repertoaru bahaćenja direktora, ali ipak…

    • admin каже:

      Школски одбор је одлучивао по захтеву колеге Милојевића да му се додели друго радно место, у администрацији школе, у складу са законом. За то је имао основ, јер школа има такво радно место, на коме ради радник на одређено време. Добио је само три гласа, а било је поребно пет.

    • TB каже:

      A, tako. Ja mislila da se žalio na rešenje o otkazu, tako mi je zvučalo iz članka.
      Svejedno, direktorka je dno.

  3. gabrijela каже:

    Kolege iz unutrasnjosti neguju zabludu da u beogradskim skolama rade Beogradjani. Moram ih razuveriti, vecina beogradskih nastavnika su njihovi sugradjani koji su spremni na cutanje i okretanje glave od svakog problema u prosveti stiteci samo sebe. Ne bih da kazem da na to nisu spremni i ovi originalni Beogradjani, ali razlika postoj. Ja kao Beoradjanka ne osecam da zavisim od volje jednog direktorcica koji je iz svog sela stigao na “ krov sveta“, u fotelju direktora pa mraci i oblaci. Ali mnogima egzistencija i ostanak u glavnom gradu zavisi od toga koliko uspesno zmure, gutaju, i „lizu zadnjicu“ svom direktoru, sve „dišom“ i dušom nazivajuci ga. Na zalost. Pune su beogradske skole mediokriteta i licemera iz Cacka, Uzica, Kragujevca, Prijepolja,itd. To naravno ne opravdava inertnost i nezainteresovanost Beograda za sindikalne aktivnosti, ali ih objasnjava. Pogledajte odakle su glavni sindikalci, i to je ista formula…

  4. нада каже:

    Генерално су Београђани незаинтересовани за било шта осим својих стомака и гузица…. Нажалост! У праву су сви који кажу да протести крену из унутрашњости и као да су Београђани одвојени од остатка државе. Не размишљају да су на најбољем путу да се сведу на пашалук и да ће онда да се уједају тамо где никад нису. Огорчена сам на њихову бездушност!да не помињем њихову бројност и да би свака лоша власт давно пала кад би се на протесту појавило само 10% грађана….

    • Vladimir каже:

      Moj „komentar“ na SVE sto se dogadja u Srbiji kroz prizmu „moje ptrosacke korpe“, upuceno „Ministarstvu za za KORPE“ i stalno nastanjenim u prestonom gradu: Evo koliko kostaju tri studenta iz „unutrasnjosti“:
      1.Stan na Karaburmi 170 evrica
      2.Struja, voda, vazduh pogled, internet,…oko 6000.00.din.
      3.Trolejbus-BUS plus oko 3000.00. din.
      4.Skolarina: strah me da napisem!!
      5.Prijava za ispit :zavisi, kako koji fakultet oko 3000.00.din.
      6.Ono iz cega se uci, a mora original,polovne i kopirane „nisu dozvoljene“(pa, moraju i profesori BU da od „necega zive“!!??
      7.Voz ili Bus, plus BUS plus, da deca jednom u kvartalno svrate u „unutrasnjost“ i osveze svoje secanje na majku i oca(rodbinu), oko 3500.din. ako nisu bas, bas u nekoj vuko……, onda i vise!
      8.Deca bi, dragi beogradjani i da jedu kad „osete glad“ to kosta, zavisi od apetita!!??
      9.Deci je zimi hladno, treba nesto na „noge i gore“
      10.Deca bi u pozoriste , kino, muzej, da caste za rodjendan, polozen ispit…!!
      Nema smisla da nabrajam sve troskove MOJE POTROSACKE KORPE, jer sta ako Vam pozli, kako da vam priteknem u pomoc i pozajmim „do prvog“!?

    • TB каже:

      U Beogradu, kao i u celoj Srbiji, nema „građana“, bez obzira na poreklo. Pogledajte samo rezultate izbora. Da umemo da izaberemo građansku opciju, ne bismo ni morali da izlazimo na ulice.

  5. Branko каже:

    Drage koleginice i kolege beogradske, vama bar nije problem da se organizujete. U istom ste gradu, delite se po linijama, opštinama, Savom, Dunavom, brdima…
    Ne želim da mislim da se delite sa još po nečim, ali vaša nezainteresovanost za status prosvete i obrazovanja u proteklih 15-ak godina me je uvek golicala.
    Protesti su kretali iz Čačka, Kruševca, Kragujevca, tamo se i završavali, a od vas smo dobijali periodične i mlake podrške. Kao da nismo na istom kazanu, kao da su vaša deca drugačija, kao da su vaše znanje i obrazovanje nešto drugačije i nešto vrednije od našeg.
    Bez da polemišem i spočitavam, par pitanja za vas.
    Zašto mislite da nešto slično ovome ne može da se desi bilo kome od zaposlenih u obrazovanju, te me zbog toga zanima da li je sa klincima na protestu bilo kolega iz škole gde se nepravda desila i zašto mislim da znam zašto nije?
    Zašto mislite da kolega ne vapi za našom podrškom (konkretnom)?
    Znate li da su MP i Vlada Republike Srbije na par kilometara od vaših domova?
    Zašto mislite da naši učenici o poštenju i časti ne treba da uče iz primera u kome smo mi glavni akteri?

    • Božović Vladan каже:

      Kolega, Beograd je od uvek bio sindikalna sramota, ponabijali se u svoje mišje rupe i ćute. Koga će oni nesrećnici da vaspitavaju. Da neće svojim ličnim primerom to da urade, ne budite smešni. Sramota me je što sam profesor u Beogradu, a ne, recimo, u Čačku. U pravu je ona Ruskinja kada kaže da je cilj reforme da se napravi nemisleći nastavni kadar, koji sluša, ćuti i trpi. Nekada je na ovom sajtu bilo na desetine, pa i stotine komentara. Sada ne smeju da komentarišu čak ni pod pseudoninom, tuga, jad, očaj, beznađe, ništavilo…..

Top