Home >> Друштво >> Наставници и родитељи ђака партнери у образовању
Наставници и родитељи ђака партнери у образовању

У 54 основне школе основани школски клубови родитеља ученика и наставника, а ускоро ће и национална асоцијација

Почетком марта биће обележено годину дана од почетка пројекта „Партнерски за образовање” који заједно реализују београдска канцеларија Уницефа и Фондација за отворено друштво. Циљ пројекта је унапређење сарадње између родитеља и школе. Као резултат, у 54 основне школе у 11 градова Србије основани су школски клубови родитеља и наставника, а ускоро ће бити формирана и национална асоцијација родитеља и наставника Србије.

Како у разговору за наш лист објашњава Тања Азањац Јањатовић, представница иницијативног одбора „Партнерски за образовање”, идеја је да ова асоцијација родитеља и наставника буде кровна организација и сервис свим родитељским и наставничким организацијама, као и подршка Министарству просвете у реализацији реформских политика.

„Без снажне повезаности школе, родитеља и наставника не можемо говорити о квалитетном образовању, али не можемо неговати ни културу дијалога. Наша идеја је да подстичемо комуникацију и заједнички рад родитеља и наставника у школама, јер је то начин да родитељи разумеју колико је професорска професија тешка и препуна изазова. Са друге стране, родитељи који учествују у овом пројекту често говоре да коначно имају осећај да их неко чује, разуме и уважава, истиче наша саговорница.

Највеће интересовање родитељи ђака су показали за покретање бесплатних ваннаставних активности, програме превенције вршњачког насиља, подизање нивоа безбедности деце у школама, увођење интерактивне наставе

Тања Азањац Јањатовић примећује да се у последње две деценије знатно погоршала комуникација на релацији школа–родитељи. Наставници, који су некада представљали врхунски ауторитет за ђаке, али и за њихове родитеље, данас се често налазе на мети отворених критика, а многи очеви и мајке не либе се да пред ђачким колективом изричу негативне оцене о њиховом раду, често заборављајући да је њихов посао да оцењују децу.

Наша саговорница истиче да су родитељи млађе деце више мотивисани да сарађују са наставницима – велики број родитеља има неку врсту страха од школе или је доживљава као непознату тврђаву у коју сваки дан шаље своје дете, без повратне информације шта се тамо заправо дешава.

„Од марта до октобра окупљено је више од 600 родитеља и наставника из 11 градова Србије који су заједно учествовали у реализацији преко 60 програма и активности. Клубови родитеља и наставника формирани су у Новом Саду, Београду, Суботици, Сечњу, Зрењанину, Чачку, Краљеву, Нишу, Лесковцу и Новом Пазару. До сада је највеће интересовање родитеља било за оснивање бесплатних ваннаставних активности за децу, програме усмерене на превенцију вршњачког насиља, подизање нивоа безбедности деце у школама, увођење интерактивне и мултидисциплинарне наставе, као и различите врсте каријерне и професионалне оријентације. Наша идеја је да се свако дете у школи осећа прихваћено и безбедно, да иде у школу у којој се поштују његова личност, могућности, интересовања, порекло, породица и средина из које долази, али и да се родитељи питају шта треба променити у образовању. Сада смо ушли у другу фазу пројекта која би требало да се заврши до пролећа 2017. године оснивањем националне асоцијације родитеља и наставника Србије“, истиче наша саговорница.

(Политика)

 

One Comment

  1. Драган каже:

    Очекивања већине родитеља и ђака формирају се у складу са циљевима: ако је циљ добити одличну оцену без труда такви ће бити њихови захтеви. Према томе, ако постоји жеља да образовање испуни своју сврху, министарство треба да осмисли систем у коме се знање цени.

Top