Home >> Образовање >> Министар Шарчевић: У Првој београдској гимназији буни се мањина
Министар Шарчевић: У Првој београдској гимназији буни се мањина

У опширном интервјуу за дневни лист Политика, министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, дотакао се ситуације у Првој београдској гимназији. Како је сам оценио, у Првој београдској гимназији незадовољна је мањина и то због угрожених личних интереса, али с обзиром да је Министарство просвете и раније трпело притиске због укидања одељења, одолеће и овом притиску.

Увођењем богате понуде гимназијских смерова успели смо да број осмака који се опредељују за њих повећамо с 20 на 28 одсто, док стратегија предвиђа скок на 40 одсто. Богатством изборних програма обезбедићемо универзитетима и високим струковним школама студенте с бољим ускостручним знањем, јер сада многи долазе с петицама из средње школе и падају испите на факултету.

Озбиљно редизајнирамо цео систем да бисмо добили квалитетне средњошколце. Ако неће на факултет нека бирају дуалне смерове на којима ће себи обезбедити и плату и посао, јер ће фирме да им дају надокнаду за учење кроз рад и онда их запосле. Дошле су нам немачке компаније за авијацију и одушевљени су с десет дуалних модела у тој струци у београдској школи „Петар Драпшин”. Она је постала добар државни ресурс, ту би требало још више будућих радника да одшколујемо јер ће добро да зараде на одличном послу у авио-индустрији. Закон о националном облику квалификација изједначава знање које ђаци стичу учењем кроз рад с формалним школовањем, па ће ученицима који две године раде у току трогодишњег средњег школовања та пракса бити признавана као четврти степен стручне спреме, под условом да положе стручну матуру.

Она је направљена још пре 38 година, према европском моделу, али није спроведена у дело. То сада покушавамо, у координацији са Светском банком. До 15. марта све локалне самоуправе требало је да донесу свој акт о мрежи школа, али нису, па сам им продужио рок до 15. јуна и сада чекамо три последње да окончају посао. Исто радимо и на нивоу високог образовања, али нам тамо фали простор. Тамо где су основне школе опустеле пробаћемо да их претворимо у центре за одмор, правимо пројекте за Тару, Голију, Златар и Власину. Због прекрајања одељења буни се мањина, професори којима се мало смањио фонд часова. На пример, Прва београдска гимназија протестује што смо им укинули једно језичко одељење, а не кажу да су науштрб тога добили два ИТ одељења. На Универзитету у Београду школује се око 105.000 студената, а од тога 53.000 на друштвеним наукама, иако они највише седе на бироу. Једноставно је: тржиште рада не тражи друштвени и економски смер, а политику уписа води министар просвете. Имали смо пуно незапослених економиста, смањили смо те профиле, школе су се буниле, али смо издржали. Тако ће бити и сада.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Top