Home >> Друштво,Образовање,Упис >> Колико ђака излази на поправни?

popravni

 

Министарство не зна колико ђака излази на поправни

 

Најчешће се понавља први разред средње школе, највише таквих ђака је у Београду, а предмети из којих се најчешће пада одавно су одомаћени под називом „страшна тројка“ : математика, физика и хемија.

По­да­так да сва­ке го­ди­не око 20.000 ђа­ка у ав­гу­сту по­ла­же по­прав­не ис­пи­те спа­да у до­мен ур­ба­них ле­ген­ди – мно­ги се на ње­га по­зи­ва­ју, али ни­ко не зна из­вор. Не­ки сма­тра­ју да је реч о бро­ју ђа­ка, а дру­ги да је то збир за­кљу­че­них је­ди­ни­ца. Чак ни Ми­ни­стар­ство про­све­те, ко­је би по при­ро­ди ства­ри мо­ра­ло да има ове по­дат­ке, ни­је има­ло од­го­вор на на­ше пи­та­ње ко­ли­ко ђа­ка у ав­гу­сту из­ла­зи на по­прав­ни, ко­ли­ко је уче­ни­ка по­на­вља­ло раз­ред у про­шлој школ­ској го­ди­ни и да ли се тај број сма­њу­је или не.

По­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку го­во­ре да је на по­чет­ку школ­ске 2014/2015. го­ди­не у ре­дов­ним основ­ним шко­ла­ма у Ср­би­ји (без Ко­со­ва) би­ло 4.100 по­но­ва­ца, а у сред­њим шко­ла­ма 2.688. Нај­че­шће се по­на­вља пр­ви раз­ред сред­ње шко­ле, нај­ви­ше та­квих ђа­ка је у Бе­о­гра­ду, а пред­ме­ти из ко­јих се нај­че­шће па­да одав­но су одо­ма­ће­ни под на­зи­вом „стра­шна трој­ка”: ма­те­ма­ти­ка, фи­зи­ка и хе­ми­ја.

Ста­ти­сти­ка, та­ко­ђе,по­ка­зу­је да у гим­на­зи­ја­ма на по­прав­ном бу­де  нај­ви­ше три ђа­ка из сва­ког оде­ље­ња, а нај­ре­ђе по­на­вља­ју ђа­ци у при­род­но-ма­те­ма­тич­ким сме­ро­ви­ма. При­ме­ра ра­ди, у Ма­те­ма­тич­кој гим­на­зи­ји по­ја­ви се по­но­вац на сва­ких 10–15 го­ди­на. У сред­њим струч­ним шко­ла­ма да­ле­ко је ло­ши­ја си­ту­а­ци­ја, а на­ро­чи­то у ма­шин­ским, по­љо­при­вред­ним и тек­стил­ним, где су, осим ма­те­ма­ти­ке, ба­ук и струч­ни пред­ме­ти.

По­да­ци РЗС по­ка­зу­ју да се број сред­њо­шко­ла­ца по­но­ва­ца сма­њу­је, уз огра­ду да је у шко­ла­ма из ге­не­ра­ци­је уге­не­ра­ци­ју све ма­ње ђа­ка. У школ­ској 2004/2005. би­ло их је 6.000, а са­да упо­ла ма­ње. Пр­ви раз­ред  обич­но пад­не око 1.300 уче­ни­ка, а пре 15 го­ди­на их је би­ло ско­ро 2.000. Ка­да је реч о Бе­о­гра­ду, тај број се у по­след­ње две го­ди­не уста­лио на око 800, а 2007. их је би­ло 1.094.

На­та­ша Ни­ко­лић Га­јић, пред­сед­ни­ца Са­ве­за учи­те­ља Ср­би­је, ка­же за наш лист да је ути­сак да је по­след­њих го­ди­на да­ле­ко ма­ње по­на­вља­ча.

– Уво­ђе­њем ин­клу­зи­је 2009. го­ди­не знат­но се сма­њио број по­но­ва­ца, јер са­да по­сто­ји мо­гућ­ност из­ра­де ин­ди­ви­ду­ал­ног обра­зов­ног пла­на, ко­јим се от­кла­ња­ју смет­ње би­ло ин­те­лек­ту­ал­не, је­зич­ке или со­ци­јал­не при­ро­де – ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца.

Она об­ја­шња­ва да се по за­ко­ну од пр­вог до тре­ћег раз­ре­да не по­на­вља, осим ако ро­ди­тељ не ин­си­сти­ра. Де­те се пре­во­ди у сле­де­ћи раз­ред чак и са је­ди­ни­ца­ма.

– Раз­ред се ауто­мат­ски по­на­вља са три је­ди­ни­це, а са две се иде на по­прав­ни. Нај­че­шће се по­на­вља из ма­те­ма­ти­ке, углав­ном су пред­ме­ти из при­род­них на­у­ка про­бле­ма­тич­ни­ји, а у ста­ри­јим раз­ре­ди­ма и срп­ски је­зик, стра­ни је­зи­ци… Шко­ла је ду­жна да ор­га­ни­зу­је на­ста­ву за ове ђа­ке, а за­тим се по­ла­же пред ко­ми­си­јом ко­ју чи­ни раз­ред­ни ста­ре­ши­на, на­став­ник ко­ји је пре­да­вао уче­ни­ку и још је­дан пред­мет­ни на­став­ник. По­је­ди­не пред­ме­те ђа­ци по­ла­жу и пи­сме­но и усме­но – на­во­ди Ни­ко­лић Га­јић, ина­че учи­те­љи­ца у по­жа­ре­вач­кој шко­ли „Краљ Алек­сан­дар Пр­ви”.

У сред­њим шко­ла­ма нај­ви­ше уче­ни­ка по­на­вља раз­ред у ма­шин­ским, ко­жар­ским, тек­стил­ним… шко­ла­ма, од­но­сно оним шко­ла­ма ко­је де­ца ни­су же­ле­ла да упи­шу, али ни­су има­ла дру­гу мо­гућ­ност због сла­бих оце­на у основ­ној шко­ли.

По­да­ци Фо­ру­ма сред­њих струч­них шко­ла по­ка­зу­ју да шко­ло­ва­ње јед­ног гим­на­зи­јал­ца ко­шта око 700 евра го­ди­шње, а уче­ни­ка сред­ње струч­не шко­ле од 900 до хи­ља­ду евра, па то зна­чи да се прак­тич­но гу­би бли­зу ми­ли­он евра ко­је је др­жа­ва уло­жи­ла у обра­зо­ва­ње ђа­ка ко­ји ни­су за­вр­ши­ли раз­ред.

– Нај­ви­ше ђа­ка на по­прав­ном ис­пи­ту, ви­ше од де­сет од­сто од укуп­ног бро­ја уче­ни­ка, по­ла­га­ће по­прав­ни ис­пит из ма­те­ма­ти­ке, а слич­на си­ту­а­ци­ја је и у дру­гим сред­њим струч­ним шко­ла­ма – ка­же Ми­ло­рад Ан­тић, пред­сед­ник Фо­ру­ма сред­њих струч­них шко­ла, про­фе­сор ма­те­ма­ти­ке у Шко­ли за не­гу ле­по­те.

Ка­ко ис­ти­че Ан­тић, раз­ло­зи по­на­вља­ња раз­ре­да су мно­го­број­ни. Ме­ђу нај­бит­ни­јим су не­а­де­ква­таниз­бор за­ни­ма­ња при­ли­ком упи­са сред­ње шко­ле и не­до­вољ­на мо­ти­ва­ци­ја за уче­ње, ло­ше пред­зна­ње из основ­не шко­ле, не­у­јед­на­че­ни кри­те­ри­ју­ми оце­њи­ва­ња у основ­ним шко­ла­ма… Он до­да­је и да су је­дан од нај­бит­ни­јих фак­то­ра ро­ди­те­љи, ко­ји тре­ба да бу­ду мак­си­мал­но укљу­че­ни у шко­ло­ва­ње де­це, а не да се пр­ви пут у шко­ли по­ја­ве пред крај школ­ске го­ди­не, ка­да де­те већ има де­сет је­ди­ни­ца.

 

Фран­цу­зи и Шпан­ци ма­сов­но по­на­вља­ју

 

Око 160.000 ђа­ка у Не­мач­кој сва­ке го­ди­не по­на­вља раз­ред (око 21 од­сто). По бро­ју по­на­вља­ча, на пр­вом ме­сту суФран­цу­ска и Шпа­ни­ја, где ви­ше од 30 од­сто уче­ни­ка по­на­вља раз­ред пре свог 15. ро­ђен­да­на. У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ја­па­ну го­то­во да не­ма уче­ни­ка ко­ји по­на­вља­ју раз­ред, а слич­но је и у Фин­ској, Нор­ве­шкој, Дан­ској…

 

Нај­ма­ње не­у­спе­шних то­ком школ­ске 1998/1999. го­ди­не

 

Јед­ну од рет­ких књи­га ко­ја се ба­ви по­нов­ци­ма об­ја­ви­ла је пре не­ко­ли­ко го­ди­на Ду­ши­ца Ма­ли­нић из Ин­сти­ту­та за пе­да­го­шка ис­тра­жи­ва­ња. Ре­зул­та­ти пр­вог ве­ли­ког ис­тра­жи­ва­ња по­сле 30 го­ди­на ме­ђу по­пу­ла­ци­јом ђа­ка ко­ји по­на­вља­ју раз­ред по­ка­за­ли су да је ме­ђу по­пу­ла­ци­јом не­у­спе­шних ђа­ка ви­ше де­ча­ка не­го де­вој­чи­ца, да су кри­зни пе­ти и ше­сти раз­ред и да не­у­спе­шни ђа­ци углав­ном до­ла­зе из си­ро­ма­шних по­ро­ди­ца у ко­ји­ма је ви­ше од тро­је де­це.

Иако по­да­ци за пе­ри­од 1997–2006. го­ди­не по­ка­зу­ју да број по­на­вља­ча у Ср­би­ји опа­да, не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да је за ма­ње од јед­не де­це­ни­је број уче­ни­ка у основ­ним шко­ла­ма сма­њен за ви­ше од 120.000, та­ко да је за­кљу­чак ис­тра­жи­ва­ча да број по­на­вља­ча ипак ра­сте. Нај­ма­ње по­но­ва­ца би­ло је школ­ске 1998/1999. го­ди­не – 2.094, као по­сле­ди­ца пре­по­ру­ке Ми­ни­стар­ства про­све­те због рат­них де­ша­ва­ња, а већ иду­ће го­ди­не би­ло их је 8.531.

(Пренето из дневног листа „Политика“)

One Comment

  1. Roditelj каже:

    Bilo bi interesantno znati iskustva u pogledu opcija za one koji padnu godinu, Mislim da treba uvesti praksu uslovnog upisa u narednu godinu te polaganja zaostalih predmeta iz kojih je učenik ocenjen kao nedovoljan.

    Za srednjoškolce je najopasnije iskakanje iz regularnih obaveza, vanredno polaganje ispita itd. POsebno je besmisleno da ponovo sluša predmete iz kojih je imao pozitivne ocene, to je kao da na fakultetu ponovo polažete ispite koje ste već položili.

    Za stručne škole „ponavljači“ bi trebalo da imaju celogodišnju praksu i da polažu predmete koji su imali nedovoljne, a za gimnaziju bi bilo dobro uvesti uslovno upisivanje u naredni razred,

Top