О средњим школама у Београду причали смо са Александром Марковим, председником Форума београдских гимназија. Питали смо га која средња скола у Београду је задржала квалитет и у чему се тај квалитет огледа и дан данас.
„Када је реч о средњим школама, мање – више, све школе настоје да сачувају квалитет, међутим, околности у којима раде, односно школују ученике се у многоме разликује. Нису исти услови рада у средњим стручним школама, нарочито оним које школују трогодишње профиле и на пример гимназијама или неким популарнијим стручним школама. Мотивација ученика у школама за чији упис је потребно много мање бодова него у неким популарним школама је кључна у погледу остваривања резултата. Без ученика који је мотивисан за учење, упитан је и квалитет наставе колико год се наставници трудили, јер када се суочите са немотивисаним ученицима који су често склони и агресивном понашању, ентузијазам наставника брзо опада. Због тога је тешко издвојити школе које су задржале квалитет, пре можемо говорити о школама које су популарне код ученика, а то су углавном стручне школе које школују медицински кадар, електротехничка школа Никола Тесла, као и гимназије, међу којима су најпопуларније оне у центру и на Новом Београду и то не због квалитета већ превасходно због локације“, каже он.
С тим у вези, интересовало нас је и које су најтраженије средње школе у Београду?
„Трендови последњих година су такви да су најпопуларнијие Трећа, Девета и Четрнаеста гимназија“, истиче Александар Марков.
Ученици се неретко налазе на међи онога што желе да упишу, и савета друштва и околине. Александар је посаветаво све ђаке који се нађу у овој ситуацији да ураде следећу ствар:
„Ученици морају да бирају школу у складу са својим афинитетима и плановима за будућност, а не у односу на то шта им други препоручују. Већ пред крај основне школе, ученици морају у консултацији са родитељима да се постепено усмеравају у погледу будућности и занимања“.
А на шта родитељи треба да обрате пажњу при упису деце у средњу школу?
„Родитељи треба да ослушкују жеље и потребе своје деце и да их усмеравају. Никако да инсистирају на школама које они сматрају да деца треба да упишу. Уколико се иде у правцу притиска на дете, постигнућа током даљег школовања извесно ће бити нижа“, каже Александар Марков.
На крају, он се осврнуо и на стандард образовања који је током протеклих година опао у Србији.
„Друштвена криза, праћена кризом националног идентитета која нас прати још од ратова деведесетих утицала је на свеопушту девастацију основних људских вредности. Уместо да образовање буде стожер развоја, школе су остале на запећку, најчешће као баласт онима који креирају буџет. Без улагања у инфраструктуру и кадар, образовни систем није могао да испрати трендове у развоју технологије и науке, што је на крају довело до потпуног краха. Плашим се каква нас будућност чека, односно сматрам да као друштво нисмо свесни каква је привилегија бесплатно образовање. Када се у том погледу освестимо, мислим да ће већ бити касно и да ће образовање постати привилегија богатих, док ће у државне школе ићи они који нису имали могућности да плате свој школовање“, закључује он.
