Форум београдских гимназија

Упутство за лобирање

Пошто је почела „сезона избора директора школа“, а има много заинтересованих за ово место, иако само један може бити изабран, поучени досадашњом праксом и искуством појединаца коју су успели да се домогну овог места ( додуше неки још чекају сагласност министра, а он опет игра на крату “ћутања администрације“), од писанија које су појединици слали како политичарима тако и члановима школског одбора  може се саставити упуство за лобирање.

Као прво, морате бити члан неке странке владајуће коалиције. Најпожељније је СПС јер је образовање њихов „феуд“, али може и неке друге „колатералне странке“, ДС, Г17+ и, евентуално ЈС. Није важно што сте пре тога променили  неколико странака, важно је да сте у правом тренутку члан праве странке.
Као друго, морате знати како је у владајућој коалицији извршена расподела образовних установа, почев од забавишта до средњих школа, и којој странци је додељена школа у којој радите. То је веома важно јер поједине странке имају школе али немају кадрове, и тада ви улазите у игру јер сте управо тај човек који им треба.
Пошто сте обезбедили три гласа „представника локалне самоуправе“, онда прелазите на следећу фазу, лобирања родитеља. Пожељно је да предајете неки „тврђи предмет“, математику, физику.. и да сте поделили доста кечева, тако да сте створили “ауторитет“ строгог али правичног наставника. На родитељима је да размисле шта им ваља чинити. Уколико предајете физичко васпитање онда тражите родитеље из ваше странке. Често није могуће наћи сва три родитеља у истој странци, али довољно је два, што значи да сте обезбедили 5 гласова, односно апсолутну већину у школском одбору.
Пошто сте обезбедили апсолутну већину, преостаје вам да прођете Наставничко веће, односно изјашњавање запослених. Додуше, то никога не обавезује, али није лоше написати неко писмо оним наставницима који су у школском одбору. То писмо умножите и пошаљите свим члановима школског одбора, за сваки случај. Писмо мора да буде надахнуто, да садржи по неку истиниту чињеницу, нешто што сви у школи знају, али мора да има ефектан наслов: “Јаук, Вапај, Моје виђење напретка школе, Ја сам тај који ће урадити много, Без мене сте пропали…
Ево како изгледа једно такво писмо. Неке ствари су избачене да се не зна која је школа у питању, али верујте ми на реч, аутор ће се сам препознати и јавити коментаром. Исто тако јавиће се и запослени у тој школи. Да се кладимо?
Леонардо Ердељи
J  A  U  K

Ovo nije apel, vec kao sto napisah JAUK! Ne moj, zato sto mozda necu biti  direktor (ni deda ni pradeda mi nisu bili direktori), vec JAUK kolektiva koji ce se cuti ne sada nego za par godina, a mozda i kasnije.  Kako se priblizava Vidovdan, prasina oko izbora direktora ( izostavljeno ime škole), od koje se (izostavljeno ime grada) trese a Lazar u grobu prevrce, polako pod dejstvom sile Zemljine teze sleze.
Drage koleginice i kolege, za sednicu sam spremio  govor, kakav smatram pristaje duhu  (izostavljeno ime škole), sto cete imati priliku da procenite.
Zasto vam se obracam ovim putem?
Vreme curi, situacija se komplikuje a ja zelim da vam neke stvari priblizim. Ovo moje obracanje shvatite kao obracanje coveka – coveku. Unapred se izvinjavam ako ne bude dostojanstveno, vec obojeno emocijama.
Energija koja mi se desila da stanem na crtu sadasnjem direktoru, posle dva mandata, nikada se meni vise nece desiti, u to budite sigurni. Desice se nekom drugom, verovatno, posle kog vremena ne znam. Tada ce to biti posle tri, odnosno cetiri i vise njegovih mandata.
Ne sumnjam da ste informisani, ali dozvolite da vas upoznam sa mojim vidjenjem. Ja sam spreman da o ovome govorim, ali se bojim da cu imati priliku, a ne bih kvario samo predstavljanje kandidata, tim pre sto ih ima i sa strane. Na ovo sam podstaknut ,,namenski” odrzanoj sednici Saveta roditelja u petak. (Ako uspem dostavicu vam materijal za tu sednicu). Sednica je imala za cilj da izglasa poverenje aktuelnom direktoru, pa se to svelo na sakrivanje iza kolektiva. Njima je poznato da je kolektiv vec  pripremljen za to. U kolektivu se vec nedeljama provlaci prica kako G-17  vrsi politicko nasilje u skoli. Prema sporazumu Koalicije na vlasti, u Skolskom odboru (izostavljeno ime škole) su tri clana  lokalne samouprave. Niko nema nista licno protiv sadasnjeg direktora. Svesni smo  dobrog ucinjenog za skolu. Skola je dobila fiskulturnu salu, probila granice Srbije, otvorila se prema svetu itd. No, u gradu postoji misljenje da je ( izostavljeno ime škole) u nekim aspektima  posrnula. Iz tog razloga, smatra se da je dva mandata bilo dovoljno da iscrpi svoje ideje i ustupi mesto novoj energiji, novim idejama, novim ljudima, projektima itd. Ocigledno on tako ne misli, vec misli da je  nezamenjiv. Cista je slucajnost da sam ja clan G-17 od 2002. godine, doduse ne bas aktivan, ali podrzavam njihov program , da radim u (izostavljeno ime škole) 25 godina, da posedujem tu energiju, i zelim da za nasu (izostavljeno ime škole) ucinim nesto vise sa pozicija direktora. Mislim da u svemu ovome ne postoji nista lose u kontekstu realnosti u kojoj zivimo.
Sta je istina? Istina je da politicko nasilje vrsi neko drugi u sprezi sa nekima iz kolektiva, koji hoce na silu da udju u (izostavljeno ime škole) i hvale se kako su pobedili ovoga ili onoga. (izostavljeno ime škole) nije sitan zalogaj.
Iz mog ugla, pored ovoga sto sam naveo, kao clan kolektiva moram jos nesto da primetim, zbog  cega  smatram da treba da se izabere nov direktor.
-Sadasnji direktor nije ravnopravan prema svim clanovima kolektiva, sto je osnovni uzrok podeljenosti kolektiva, neslaganja, losih medjuljudskih odnosa, zavisti itd. Na primer: u Aktivu srpkog jezika ima 10 clanova i svi imaju odeljensko staresinstvo. Aktiv matematike i fizike zajedno ima 12 clanova, a odeljensko staresinstvo ima samo jedan covek. Gde je tu ravnoteza?
-pravljenje namestenih odeljenja
-neki ljudi su vec na moru, a neki se uskoro vracaju,dok se za neke i ne zna gde su.
-u skoli je previse opustena atmosfera, pregazice nas i djaci i roditelji
- grupe istih ljudi idu u Sloveniju, docekuju Slovence, salju decu, docekuju decu, sve se radi  tajno.
-ne mogu da se oslobodim loseg ukusa u ustima, kada se setim da nismo mogli svi da prisustvujemo svecanom otvaranju Springa.
-skola je prljava, prozori se zakucavaju ekserima, podovi poderani..
-nema strucnog usavrsavanja za sve
-nema dnevnica…
-ne radi kanalizacija
-sa druge strane se daju ogromne pare za neke sitne investicije…
-glavnu rec u skoli ne vodi direktor, a glavni lobi je dvostruki trio K.
Jednostavno receno intersi skole su podredjeni interesima pojedinaca, zbog cega skola tone i gubi ugled.
Razlozi moje kandidature uopste nisu licni. Ne mislite valjda da u sestoj deceniji jurim karijeru, ili  zbog 8% vece plate. Da budem iskren, radeci kao predsednik Sindikata, u meni je proradio neki instikt, ne znam kako da ga nazovem samo znam da ga imam, da brinem o ljudima, skoli sto mi daje neopisivu energiju i verovali ili ne, cini  srecnim.
Moja kandidatura je pre svega entuzijazam, cista kao suza, za razliku od nekih koji su pri ulasku u prvi mandat bili simpatizeri DS, pri ulasku u drugi, uclanili se u G-17, a da bi usli u treci prisli SPS-u.
Jos nesto: kada je u pitanju funkcija direktora, zelim da pokazem da je ona lako smenjiva i to ne posle cetiri godine, vec onog trenutka kada u onu crnu kutiju udje prvi glas nezadovoljstva, preko 50% . Ovo smatrajte najsigurnijim obecanjem. Direktor mora imati podrsku svakog trenutka, ne samo pri izboru.
U pitanju je presudan trenutak za nasu (izostavljeno ime škole). To nece moci nijedno kajanje da popravi. Budite svoji, razmislite dobro, nemojte potcenjivati sebe. Nista nije gotovo, glasajte kao da je vas glas presudan. Svakom normalnom coveku je najbitnija podrska kolektiva.

Kolegijalni pozdrav .