ИЗРАЧУНАЈТЕ СВОЈЕ БОДОВЕ
(или: Како у десет корака постати странац рођеном детету)
Предуслов за ову игру је да сте просветни радник. Сваки корак носи по 5 бодова у стручном усавршавању.
Корак први: Купити сопствени компјутер за сопствени новац који сте зарадили радећи у просвети. (Олакшавајућа околност је ако сте новац добили на лутрији или вам га је добавила златна рибица коју сте упецали док сте имали времена за пецање. )
Позитивна страна: Док сте ви за својим компјутером, деца се играју на свом и радују се што им не сметате да играју игрице.
Корак други: Написати : глобални план, оперативни план, план стручног усавршавања.
Пошто не стижете да кувате ручак и бавите се досадним припремањем доручка и вечере, деца задовољна поручују пицу новцем који добијају од бабе и деде.
Корак трећи: Написати портфолио у којем хвалите себе као успешног просветног радника.
Нуспојава: За то време деца носе гардеробу наопачке, да би имала нешто чисто на себи, јер нема ко да укључи веш машину.
Корак четврти: Исписати досијее ученика, профиле и анфасе истих, урадити ИОП за оне којима је то потребно.
Препорука: У међувремену, бацити око на фотографије рођене деце, тек да не заборавите како изгледају.
Корак пети: Купити штампач и папир, па штампати неколико стотина страница потребног материјала. Избацити цртеже ваше деце, годинама брижљиво чуване, јер нема места и за једно и друго. Приоритет имају школска деца.
Олакшавајућа околност: Вашој деци то не смета, јер им даје за право да побацају и своје школске књиге да би вам направили места.
Корак шести: Пошто већина оног што сте написали није довољно добро за интерне и екстерне евалуаторе, пишете све поново.
Ваша су деца у међувремену научила да ваше старе кожне јакне употребе као материјал за пасуљ, јер је папагај поједен прекјуче.
Позитивна страна: Деца су вам постала креативна и самостална.
Корак седми: Појачавате сарадњу са родитељима својих ђака, позивате их да присуствују часовима. За све то користите свој лични телефон, надајући се да неће бити искључен пре него што позовете све које сте наумили да зовете.
Нуспојава: Не успевате да одете на родитељски састанак код рођеног детета.
Олакшавајућа околност: Тамо ионако не бисте чули нешто корисно, пошто свакако немате времена да помогнете својој деци која су попустила у својој школи.
Позитивна страна: Нећете се траумирати што се за ваше дете ради ИОП.
Корак осми: У свој портфолио бележите да сте успешно обавили све што се од вас захтева.
Олакшавајућа околност: Успешно сте обавили све што се од вас захтева.
Нуспојава: Деца вам се не јављају кад долазе и одлазе.
Корак девети: Састављате контролне задатке на 459 нивоа, да бисте сваком ђаку посебно приступили.
За то време, ћерка је приступила некој секти, а син постао млада нада партије из које је ваш министар.
Олакшавајућа околност: Ћерка меси колачиће у секти, син више не довлачи девојкеу кућу.
Корак десети: Сетили сте се да имате децу. Позвали сте их да проведете вече у кругу породице.
Изненађење: Ћерка вам је у петом месецу трудноће, син се пријавио у Легију странаца, и уопште не личе на слике које држите поред свог компјутера.
Олакшавајућа околност: Ћерка се удаје и ни она ни син неће бити више вама на терету.
Нуспојава: Остаје вам брачни партнер који још увек не схвата да му се обраћате са ,,срце“, ,,љубави“ и ,,душо“ само зато што сте у међувремену заборавили како се зове.
НАПОМЕНА: Уколико су у кући два просветна радника, бодови се рачунају дупло и цео процес је за 70 % краћи.
Не могу Срби да се не свађају. Зашто нико неће да разуме да наставници воле свој посао (барем највећи део њих) који се односи на конкретну наставу и рад са децом, а да се буне против прописа који их спутавају у томе да квалитетно обављају управо тај посао.
А што се тиче приватника и услова рада код њих, не контам какве везе просветари имају са тим. Нису они писали законе а и не спроводе их, тако да је сувишно уплитати то у причу.
Коментари типа:,,Како ли је тек деци у Етиопији?“ ме увек развеселе.
Увек се нађе неко ко потегне причу о томе како треба да дамо отказе и пустимо оне који хоће да раде за мале паре, да раде.
Сваки посао, поштено обављен, треба да има своју цену. Смисао мог текста је да ми желимо да поштено обављамо свој посао, а то је образовање и васпитање деце, а не бесмислено писање.
Елем, ја се бавим борбом за права просветних радника, а рудари се боре за своја права.
Sapienti sat!
I ja volim te price o djeci iz Etiopije koje uvijek potegnu ovi iz družine šale i razonode.Lol
Jeste da nam je školstvo u očajnom stanju i verujem da se kao i u svim oblastima u našoj zemlji sve zatrpalo papirologijom. Ali i profesori su krivi što bez živosti i volje obavljaju svoj posao, sve im je mnogo posla, i sve teško, a plate male, pa valjda zato ništa ni ne nauče decu. E pa kao što je neko već prokomentarisao, verovatno ne znate kako je raditi za privatnika i to bez slobodnog dana kada vam treba i bez raznih beneficija koje imaju radnici u prosveti… pa ako svi vec toliko kukate i ako vam ne valja,ajde da vi svi lepo date otakez u prosveti pa da se zaposlimo mi koji imamo zavrsene fakultete i imamo volju, ali nemamo vezu, a želimo taj posao više od svega…
Godinama sam cekala posao za stalno i i dalje nemam pun fond casova.Radim u dve skole i svaki dan sam u obe smene.Postovani kolega,prvi biste Vi podigli buku kada biste se BEZ VEZE zaposlili u prosveti.Ne mogu a da ne primetim da za obrazovanog coveka imate vrlo primitivan stav:“Ajde da svi vi lepo date otkaz…“Da li to znaci da mi koji smo zaposleni u prosveti nemamo zavrsen fakultet ili smatrate da smo svi glupi sto primecujemo da se citav prosvetnisistem urusava zbog papirologije koja ne vodi nikuda a uzima nam zivot???Ili mozda smatrate da bi vec ogorcena osoba kao Vi bila bolje resenje za nasu prosvetu?Ako tako mislite,SRECNO,a ja Vam od srca zelim da sa „zivoscu i voljom“ obavljate posao kada jednom konacno,zbog svog intelekta i strucnosti,a bez veze,dobijete posao u prosveti.S postovanjem,prosvetni radnik!!!
Ne zalimo se mi na nastavu i plan koji moramo da postujemo, nego sto je akcenat stavljen na nebitne stvari, a to su: pisanje raznoraznih izvestaja, sastavljanje i pravljenje planova za raznorazne timove, sastavljanje i sastancenje tih istih timova, pisanje portfolia za svakog ucenika….umesto da nas ocenjuju kako drzimo nastavu i kako se snalazimo sa objasnjavanjem gradiva koje ucenici treba da savladaju, ministrstvu je bitnije da li smo mi uradili pripremu po propisu i da li smo u dnevnik upisali sve sto treba. A kakva nam je nastava, to je danas najmanje vazno. S druge strane, ne moze nam ni biti kvalitetna nastava, ako smo zatrpani papirima.
„… ja sam danas sve samo ne nastavnik. Od silnih samovrednovanja, planova samonapredovanja, samo ocene, samoevaluacije samonapredovanja, samostalne procene plana samonapredovanja, samokreiranja novih i lepših tabela o planiranom ali i analiziranom samonapredovanju, sa osvrtom na neostvarene planove i snove, i sličnih stvari, ja ne mogu da spremim nastavu…“
Sjajno,prepoznajem se do osmog koraka, a kako stvari stoje vrlo brzo ću stići i do ostalih, sva sreća pa mi je muž pobegulja iz prosvete, pa ne moram da dupliram bodove. 🙂
Ne sumnjam da je ovo tacno, ali gledajuci sa strane nekog ko radi u firmi minimum 8 sati dnevno, ne verujem da prosvetni radnici rade vise od toga. Pod pretpostavkom da prosvetnim radnicima odmor traje recimo mesec dana leti, kao i ostalim zaposlenim ljudima, a da ostalo vreme provode u skoli i pisu sve te planove, sumnjam da bi bilo nekog ko ne bi stigao i jos da mu ostane vremena. Ne sumnjam da ce sad biti mnogo komentara protiv mog, ali i ja sam prosvetni radnik, i znam tacno o cemu pisem, jer prosla sam sve faze i znam sta znaci raditi za privatnika, a sta znaci raditi u skoli.
Ви причате о 1760-точасовној РАДНОЈ ГОДИНИ. Делимично сте у праву, уколико би било сасвим нормално да наставник ради по 16 часова дневно у децембру,мају и јуну. Није наставник крив што у јулу нема шта да ради, па та чињеница не оправдава прековремени рад у децембру!
zavisi koje godine ste radili u skoli , posto se skola okrenula naopacke i verujte mi da nije teze Vama, prosveta je postala papirskola, sto vise pisanja a malo pricanja,sto se tice privatnika to je drzava kriva.
Da ste prosvetni radnik,poštovana Melanija, znali biste da prosvetnim radnicima leti traje odmor kao i drugim radnicima. Kako? Ne treba da vam objašnjavam ako ste prosvetni radnik. I ne radi se o tome da li je teže ili lakše raditi u školi ili kod privatnika, već o tome da smo zatrpani gomilom besmislenih stvari gomilom papira koji nikada ne mogu biti pokazatelji kvaliteta nastavnika. U zdravstvu iz istog razloga trpe pacijenti, a u prosveti će trpeti deca. Pretpostavljam da se, kao prosvetni radnik, trudite da budete kreativniji, da se čas ne svede na predavanje i reprodukovanje. A gluposti kojima smo zatrpani upravo uništavaju tu kreativnost. I nisu to, poštovana Melanija, novine koje će rešiti mnoge probleme u ovom raspalom prosvetnom sistemu, Ima mnogo ozbiljnijih i važnijih stvari koje bi trebalo rešavati, Ali, šta ja vama to pričam, i sami znate.
Moja sestogodisnja cerka me u maju ove godine pitala Mama, da li ti vise volis skolu ili kucu…
na žalost, znam tvoj odgovor, ali detetu sigurno više liči da voliš školu…a zamisli samo mene koji imam 70% prednosti!!!
A meni je moj sin pre neki dan rekao: ,,Opet imaš domaći? Kaži tvojoj direktorki da ti daje malo manje domaćih zadataka, moramo da igramo tablić!“
Sva su deca naša, a majka je majka.
Drage moje kolege, kupili ste sopstveni kompijuter za sopstveni novac, naučili ste da ga koristite i upotrebljavaćete ga u nastavi
a svoje pripreme morate pisati po nekoj naredbi ovog puta ručno a sledeće školske godine ko zna kako, možda i na malim crnim tablicama.
U poslednje vreme sam pročitala veliki broj kritika našeg školstva. Čitam i sve vreme klimam glavom i otpuhujem – sve moje kolege misle isto. Pa kako onda svi nastavljamo da radimo isto – kobeljamo se, piskaramo, osmišljavamo, unapređujemo i ispunjavamo sve što nam serviraju. Ima tu nastavnika koji su promašili profesiju, a ima nas, vala, koji smo itekako predani… Kako se onda ne pobunimo i ne preduzmemo nešto mi koji smo glavni nosioci sistema. Šta rade ti sindikati?!!!!
СРПС и ФБГ су пре 15 дана упутили писмо министру просвете у коме траже састанак у вези преоптерећености наставника педагошком и осталом администрацијом. Тај чланак можете прочитати на овом сајту.
Не кукај! Устанимо и узвратимо ударац.
Кажимо им шта нећемо, ал’ да нећемо.
Smejem se, a plakala bih…Tako se prepoznajem u ovome. Da sam bar hobotnica …Koleginice, čestitam na kreativnosti!