Форум београдских гимназија

Форум београдских гимназија је иницијатор и организатор Конференције гимназија Србије, одржане 20. марта у Првој београдској гимназији. Шта је био циљ и суштина овог скупа?

Није случајно што су на позив ФБГ реаговале 52 гимназије, а још мање је случајно да су (по критеријуму струке) највише реаговали наставници информатике.

А сада неколико речи о Комисији за план гимназије. Без обзира како то било представљено јавности, то је била само једна обична комисија, и ништа више од тога. То није била комисија која је имала задатак да сагледа све аспекте образовања, цивилизацијски тренутак и позицију образовања у српском друштву. Излазна матура, једносменска настава, 30 часова недељно, и сл. су закључци који за наш гладан промена просветни свет само изгледају као елементи реформе. Не, драге колеге, то нема везе са реформом образовања, то су општа места. Резултати комисије само су нам послужили да се окупимо око нечег.

Један од циљева Конференције гимназија је да преко наставничких већа у гимназијама упозна колеге у целој Србији са закључцима комисије, две године од њиховог доношења, чиме би се утицало на саме наставнике да реагују.

Други циљ Конференције је да се спречи тзв. реформа гимназије од стране Министарства просвете, јер оно нема кадрове и поштену намеру да то уради у складу са захтевима модерног друштва.

Трећи и (за почетак) најважнији циљ Конференције је да ослаби све облике централизма у образовном систему: централизам који спроводи Министарство просвете у управљању јер то једино уме (ако нешто не знаш да радиш, најлакше је да владаш), централизам у нашим просветарским главама (јер чекамо да нам се нешто деси и да неко други одозго уради а ми ћемо да критикујемо), централизам у наставном процесу и одређивању шта ће ко да предаје, испитује, говори и мисли од првог до седмог часа наставе и који одржава уравниловку (што одговара многим нашим колегама који немају довољно компетенција), и друге облике централизма.

Ако има бољих и лошијих професора и наставника, ако има бољих и лошијих школа, онда је логично да су гимназије Србије, по људским ресурсима, оне које би требало да пруже отпор још једној превари у образовању, и да започну један необично важан процес у српском образовању, овог пута ОДОЗДО.

Остали циљеви су: децентрализација, аутономија школа, комуникација, напредовање у служби… али о томе ћемо касније.