Форум београдских гимназија

Гимназија ” Жарко Зрењанин” је основана давне 1809.године у Новом Врбасу због потребе овдашњих Немаца да школују своју децу. За оснивање школе заслужни су нововрбаски нотар Aндреас Мокри, учитељ Јохан Бласи и свештеник Евангелистичко-лутеранске цркве Aндреас Сколка. Од 1809.до 1822.г. Гимназија ће бити Приватна-латинска школа у којој се настава одвијала на латинском језику што је користило идеји оснивача. Немци који су се доселили у Врбас из Фалца, са Рајне и Мозела, из Aлзаса и Лорене, Хесена, Насауа, Виртемберга припадали су евангелистичкој вери те су хтели да се ђаци путем тривијалне школе ( учење граматике, реторике и дијалектике) добро припреме за даље школовање пре свега у духу протестантизма. 1882.г. школа ће бити преименована у Конфесионалну (евангелистичку) граматичку школу која ће уједно бити и сениоратска школа. Гимназија Врбас Године 1909., на стогодишњицу од оснивања, Школа је постала потпуна гимназија под називом Виша општинска гимназија. Предмети који су се изучавали били су: веронаука, основе филозофије, мађарски, латински, немачки, грчки као изборни језик или познавање антике, историја, географија, математика, физика и хемија, биологија, геометрија и цртање, краснопис, физичко и здравље. Школовање је трајало осам година и већ 1911-1912.г. излазе први матуранти потпуне гимназије. Школа је почињала са пријемом ђака ( 29. и 30. августа) и уписом (1. до 3. септембра). Те 1909.г. било је 14 наставника, директор, један школски лекар , наставници курсисти који су држали курсеве из француског, стенографије, слободног цртања, мачевања и др. У тим предратним годинама био је јак утицај мађаризације. У току Првог светског рата школа је радила, али њен рад је ометан ратним приликама. У школској згради је, кратко, била војна команда. После рата, 1920.г., обновљен је рад школе која постаје Потпуна-мешовита гимназија. Уочи почетка Другог светског рата укидају се виша одељења, а у току самог рата, рад школе је опет отежан и окупаторска власт (1941) затвара српска одељења. Рад школе је обновљен 1945.г. и то као Нижа мешовита реална гимназија која ће већ 1946.г. постати Потпуна мешовита реална гимназија.Изучавају се следећи предмети: српско-хрватски, руски, енглески или француски, латински, историја, земљопис, ботаника, минералогија, математика, физика, хемија, цртање, певање, фискултура. Сви наведени предмети учили су се у вишим разредима. Године 1959. школа добија име ” Жарко Зрењанин” које је задржала све до данас, само што су се мењали типови и образовни профил школе. После реформе школства (1977) гимназија постаје Образовни центар, а 1987.г. Средња школа природно-математичких и других струка ” Ж. Зрењанин”’. У овом периоду гимназија класичне гимназијске програме замењује уско стручним програмима. Замисао је била да се ученици после похађања два разреда средње школе определе за будуће занимање, тако што одаберу неки од понуђених смерова: правни, математички, биолошки, информатички, преводилачки, културолошки, медицински, хемијски. Ускоро се увидело да на тај начин ђаци губе на квалитету образовања. Гимназијски програм поново се уводи 1990.г. који се реализује у школи и данас. Од 1946.г. до данас матурирало је у овој школи негде око 10 000 девојака и младића од којих су многи стекли дипломе виших и високих школа, као и научна звања. Ова школа је била место где су своје образовање стекли многи угледни људи у деветнаестом веку : Георгије Бранковић, карловачки патријарх, епископ Сергеј Каћански, Павле Којич, адвокат и председник Матице српске до пресељења у Нови Сад, као и управник Текелијанума. У периоду после Другог светског рата школу су похађали: академик Митар Пешикан, Милорад Ботић, Председник Aдвокатске коморе ФНРЈ, др Светолик Aврамов, бивши ректор Универзитета у Новом Саду. Неправедно би било изоставити учене и значајне Врбашане, Немце, који су били ђаци ове Гимназије: др Хајнрих Смит, универзитетски професор, Јакоб Сенка, начелник орнитолошког Института на Универзитету у Будимпешти, Густав Aдолф Вагнер, сениор и председника евангелистичких општина у Југославији, историчар књижевности Фелип Хилкене, Карл Мауер Мори, преводилац мађарских песника, Јоханес Вајденхајм, писац (” Повратак у Марези” и ” Једно детињство у Марезију”) и многи други успешни и вредни научни радници, лекари, професори, инжењери, уметници, судије, глумци… Настава се изводи у згради коју су саградили грађани Врбаса, Немци, од својих прилога 1888.г. Данас је то реновирана и модерна установа коју похађа 720 ученика уз помоћ седамдесетак запослених радника. Радови на реновирању школске зграде почели су 1997.г. Иницијатори и носиоци тог замашног програма били су тадашњи директор Здравко Бјелица и заменик директора Димитрије Вељовић. Прва фаза обнове, ове установе од великог значаја, завршена је 1999.године свечаним обележавањем 190 година од оснивања школе. Садашњи директор Светозар Вујачић наставио је ту тенденцију улагања у реновирање и модерно опремање школе. Тако сада школа има двадесетак кабинета са потребним наставним средствима за остваривање квалитетне наставе. Поводом обележавања 200 годишњице школа је добила и мултимедијални кабинет. Поред редовне наставе у току године у школи се дешавају многе друге свечаности са различитим културни и музички програмима значајним за целу Општину и Покрајину.