Home >> Образовање >> Формиран Национални савет за науку

  • Коментари су искључени на Формиран Национални савет за науку
Формиран Национални савет за науку

Приоритет ће бити нови конкурс за научноистраживачке пројекте

Влада Србије именовала је чланове новог Националног савета за научни и технолошки развој, на чијем челу ће убудуће бити академик Зоран В. Поповић из Института за физику. Поповић је и потпредседник Српске академије наука и уметности задужен за природне науке, а у изјави за наш лист каже да се нада да ће прва седница Националног савета бити одржана већ наредне недеље.

– И ја сам синоћ обавештен о свом именовању и тек очекујем да чујем детаље од министра Шарчевића, ни сам не знам шта ме све чека, много тога се накупило јер савет дуго није радио. Прво ће свакако бити нови конкурс за научноистраживачке пројекте, који реално не можемо очекивати пре идуће године, али има ту још доста хитних питања, видећемо када се отвори архива – рекао нам је проф. др Зоран Поповић.

Подсетимо, претходном Националном савету за науку је мандат истекао још у мају прошле године, а нови није именован, што је био главни разлог за побуну истраживача, пре свега са института, јер су кључни документи везани за науку донети без мишљења овог тела. Без учешћа Националног савета министар Срђан Вербић расписао је у априлу конкурс за научноистраживачке пројекте, што је био главни разлог да влада месец дана касније поништи овај конкурс. Влада је том приликом донела одлуку о продужетку финансирања постојећих пројеката до краја 2016. године.

Обарање конкурса пратила је узаврела атмосфера у научној заједници, као и на сајту и страницама листа „Политика”, која је о овом проблему опширно извештавала и прва најавила да ће влада поништити конкурс.

Врхунац је била трибина Центра за промоцију науке на тему „Шта се догодило са науком у Србији”, одржана 5. маја. Тада је излагање министра просвете прекидано добацивањем и смехом, а и иступи представника научне заједнице показали дубоке поделе између запослених на институтима и факултетима, као и раскол „природњака” и „друштвењака”.

На овој трибини је говорио и академик Поповић, који је имао замерку на одредбу по којој ће на конкурсу моћи да учествују институције које нису акредитоване за научни рад. Такође је подсетио да седам година ниједан пројекат није оцењиван (раније је то било на две године) и да су многи научници који нису били продуктивни сада видели спас у обарању конкурса.

Представници научне заједнице који су били најгласнији заговорници обарања конкурса су били уздржани у давању коментара, а многи су управо од нас сазнали да је формиран Национални савет и да је Зоран Поповић именован за председника. Оно што нам је речено, као и у случају министра Шарчевића, јесте да треба сачекати и видети које ће потезе прво да повуче.

Чланови Националног савета

– др Владимир Панић, Институт за хемију, технологију и металургију, Београд;

– др Војислав Михаиловић, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад;

– проф. др Мирјана Радовић Марковић, Институт економских наука, Београд;

– проф. др Богдан Шолаја, Хемијски факултет, Београд;

– проф. др Милан Шкулић, Правни факултет, Београд;

– проф. др Владимир Јаковљевић, Медицински факултет, Крагујевац;

– академик Јасмина Грковић Мејџор, Филозофски факултет, Нови Сад;

– академик Милена Стевановић, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Београд;

– проф. др Драган Станић, Матица српска, Нови Сад;

– пуковник проф. др Бобан Ђоровић, Војна академија Универзитета одбране, Београд;

– Владимир Обрадовић, ЈП „Електропривреда Србије”;

– Ђорђе Лазић, Белит д. о. о. Београд;

– др Небојша Нешковић, Институт за нуклеарне науке „Винча”, Београд.

Биографија академика Поповића

Зоран В. Поповић је рођен у Аранђеловцу 1952. године и инжењер је електротехнике – техничка физика. Дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду 1975, а докторирао на Универзитету у Љубљани 1984. године. Редовни члан САНУ је од 2012. Научни је саветник Института за физику од 1975. и директор Центра за физику чврстог стања и нове материјале. За редовног професора Електротехничког факултета изабран је 1997. године, а осим на ЕТФ-у ангажован је на последипломским студијама на Факултету за физику Универзитета у Београду.Члан је Америчког друштва физичара, Друштва физичара Србије… Добитник је више награда и признања за физику. Рецензент је најугледнијих међународних часописа за физику, гостујући професор на неколико страних универзитета, руководио је многим домаћим и страним пројектима.На сајту Научног друштва Србије се наводи да је академик Поповић објавио више од 360 научних радова и да је аутор или коаутор пет књига. Од 2009. члан је програмског комитета ФП7 програма Европске комисије, тема 4 (Нанонауке, Нанотехнологије, Материјали и нове продукционе технологије) и члан тзв. High Level Group ЕУ земаља за нанонауке и нанотехнологије.

(Политика)

Top