И мало вам је много!

Изволите?

Г. премијеру, како сте?

Форумче, ти ли си? Јеси ли још у штрајку? Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан! Хвала на питању, супер се осећам! Радим по 28 сати дневно, а народ ради само пет-шест… Нисам те видео од пролетос! Ајд’ угаси тај телефон! Да не чујем више ниједан телефон, јел’ јасно?

Па нисмо више у штрајку. Натерали сте нас да потпишемо споразум.

За добробит народа, да би народ живео боље! Пред нама је крај почетка болних реформи које су биле усмерене на стабилизацију, и сада са много више оптимизма можемо да гледамо у будућност! Смрт фашизму – слобода народу!

А нама само седам хиљада?

Ајде, бре, Форумче! Шта је требало да урадим? Просветни радници су пресрећни због тога! Како знам да су пресрећни? Пресрећу ме на улици и захваљују ми. Исплаћујем ко швајцарски сат, сваког месеца у истом дану, недовољно али редовно. Успехе нећемо множити нулом, као неки некада, већ са 7000 и више и то без угрожавања економске стабилности. Јен-два, јен-два, јен-два! Хоп!

Г. Вучићу, није поштено. Договорили смо се за помоћ до износа једне плате, а Ви нама само седам…

Хвала, ниси морао… Али немој сутра да ми тражиш повишицу! Та врста социјалистичког самоуправног лицемерства које постоји у нашој просвети, то је такав безобразлук да једноставно немам речи. Ништа ми није смешно. Седи!

Сео сам.

Цеца: Будите срећни што имате посао! Не радите ништа а тражите? Ево вам га! Ацо, царе, не дај паре!

Ко Вам је ова нарикача Цеца?

Маааа, не обраћај пажњу, ради код мене по уговору. Знаш да не смемо да запошљавамо. Него, кажи ми, Форумче, јел’ вам мало седам хиљада? Ако је то за тебе ситница, молим те, дај ми ту ситницу, врати у буџет, бићу ти захвалан. Знаш, немам лове. Ионако ми се полиција нешто кочопери. Мислим нешто да им дам по 20.000 по панциру… Хоп-цуп, поскочићу!

Ма, г. Вуле, мало нам је, али не слушају ме ови моји. Ја раструбио да ћемо и то мало да ти вратимо, али нико неће. Кажу треба им и то мало, и мало им је много. Чудно!

Чудно ти је? Ццц, да сам знао… Да ли данас грешим у много чему, грешим, драги мој Форумче. Али се борим. А безгрешних људи се ужасно плашим. Сад ми је тек јасно. Требало је да вам дам само шест хиљада…

Цуца: Ма каквих шест хиљада! Не би’ им ја дала ништа колико не раде! Користим прилику да поздравим премијера и све његове храбре потезе у развоју нашег… Само тако наставите, удрите по нерадницима, ионако не гласају за Вас! Срам их било!

Ко је сад опет ова Цуца? Вучко, имате ли Ви обезбеђење? Бринете ли Ви о својој безбедности?

Ма бринем, не мислиш ваљда да је државни удар! И ова ради за мене. Што је добра та бот-бот агенција! Разбијају кога год им даш!

Ови разбијају мене!

Па да! Извини, ништа лично! Али, предстоји вам светла будућност. Ви, просветни радници, претрпели сте најтежи удар због неодговорне политике многих одраније. Обећавам ти да ћете, ма колико то мизерно било, а мизерније не може бити – имати највеће повећање плата у историји! Сваке године по 2,99 одсто и до 2027. бићете ко нови! Ко да сте поново у 2009! Али зато, Форумче мој драги, молим те да са пуно посвећености бринеш о нашој будућности и о деци и да на најбољи могући начин преносиш своје знање, а децу да учиш да раде и уче јер само радом можемо да променимо земљу и да је покренемо. Узми мене за пример. Ја никада не бих био најбољи студент у историји Правног факултета да нисам имао учитељицу која ме је стално и упорно миловала по глави. Просто се питам да ли се ја у ствари зовем Слободан Јовановић.

Уу, јеботе! Вуле, али наше професорке немају ни за гаће, ни за чарапе!

Ко Бога те молим, мили мој Форумче, брините само о резултату! Не о материјалним стварима и о емоцијама, већ о резултату! Немојте да размишљате о томе да ли се нешто слаже са оним што вам срце каже, већ какав то резултат доноси. У овом историјском тренутку за Србију, шта ће професоркама гаће?

Хм, филозофско питање… Мислите да би требало променити педагошки принцип и учити децу без гаћа и чарапа… Да питамо чика Владету?

Не, не, молим те, Форумче, немој чика Владету! Све, само не њега! Имам лоша искуства са њим још из обданишта, јооој…

Пензионер 1: Ма, какве гаће и чарапе! Сада, када наш вољени премијер бије тешку битку са ММФ-ом, Русијом, Америком и Енглеском пролетерском! Ма, то треба мотком! Удри нераднике и скотове!

Пензионер 2: Кад сам ја био млад… било је тоо… тоооо…. тоооооооооо хиљаду осамсто… Знао се ред!! Слушао се старији… данас је све отишло у пиз… у моје време, ко неће… узмеш пушку и све…

Вуле, роде, одакле Вам пензоси у канцеларији? Јел и то бот-бот?

Па даа, подмладак. Али ни они нису стално запослени, раде преко студентске задруге СУБНОР-а. И немој више да ме прекидаш, склони тај јебени телефон! Немојте ви професори да се правите да сте храбрији него што јесте, пошто добро знам какве сте улизице и кукавице! Са овим мизерним повећањима добићете као никад у српској историји. А никад није мало! Знам, вама је и много мало. А и мало је у ствари много! Ево, узми за пример моју маму и мог тату, које јако много волим и поштујем и све што сам постигао у животу дугујем пре свега њима, па онда партији. И зато користим ову ретку прилику да кажем: „Мама, тата, хвала вам! Ваш син Александар.“ Извини, да наставим: они имају астрономске пензије и највише су изгубили јер сам ја радио за добробит свог српског народа а највише против своје породице. Али они, моји верни родитељи, ипак жељно очекују повећање пензије од 149,99 динара. Еј, то је једна ТВ претплата, много мало ли је? Јен-два, јен-два! Хоп! Пионири малени, ми смо војска права!

Вуки, буразеру, баш ме брига за Вашу маму и Вашег тату, нек су живи и здрави. Кажи ми, огледаце, кажи, да ли ће то значити да ће професори и професорке, без чарапа и гаћа, остати и без струје и обданишта.

Нисам те разумео, Форумче, јел’ ти нешто вичеш и претиш, па сад ме питаш (врло је неџентлменски да вичеш на мене)? Угаси тај телефон!

Станоје: Увек им је мало, нерадницима! А шта ћу ја да радим са својих шоферских

65.000? И моја деца имају уста! Удри просвету!!!!!!!!!!

Електропривредник: Удрии!!

Пера Багер: Доле професори!

Поштена учитељица: Доле синдикати!!!

Пензионер 3: Уааа професори!!

Србијанадугомштапу: Уааааааа нерадници!!!

Женеуружичастом: Уаааа мучитељи наше деце!!!!!!!!!!!

– Погледајте следећа 12.592 коментара –

Вуки, угасите Ви свој бот-бот! Не вичем, извините, омакло ми се…

Форумче, trust me! I аm Bond, James Bond. За два дана, бићу први српски премијер који ће посетити Шведску. Никада у историји српски премијер није добио позив да посети Шведску. Чак ни друг… ухммм… извини, и мени се омакло. А можда ћу и у Лапонију, за Нову годину. Имам тамо једног пословног партнера, мало је необичан, штеди на нафти и стално се вози санкама. Али нуди повољне кредите. Никада у својој историји нећемо имати тако добре услове задуживања. Али, постоје они који то нису у стању да разумеју, макар то понекад био и ја…

Вуки, јел’ можемо „на ти“? Вуки, купио си ме овим задуживањем. ’Оћеш ли нешто од те лове дати и за наше професорске гаће?

Чекај мало! Има још много тога да ти испричам. Први пут, после 27 година, Србија има повећање броја грла стоке. Еј, бре!! Стоке никад више, од Милоша наовамо!!! Даље, замисли само, Форумче моје мило, први пут у савременој историји Србије немамо повећање броја запослених, али имамо пад броја незапослених! То нема ни у доктрини ММФ-а! Шта то даље значи? То даље значи да ће, ако се тај тренд настави, 2047. године у Србији бити исти број запослених као данас, привреда труба, али незапослених неће бити! Макроекономски гледано – немам појма! Питô сам Вујовића, не зна ни он (ово немој да објавиш, да те не…). Еј, бре, Форумче! Причај и мисли шта ’оћеш, али ја сам на то поносан! Доста ми је! Нећу више да ћутим! Зато што ја говорим истину, а они лажу!! (Ко лаже?, прим. ур.). Ја сам тражио извињење и чекаћу то извињење!! Видећеш, дочекаћу га!!!! (Чије чекамо?, прим. ур.). Први пут у историји Србије завршићемо комплетан Коридор 10! А ондаке – јен-два-три-хоп!!

Вујадине, љубави моја, остави се 2047. Шта ће бити идуће године, ’оћемо ли да седнемо на тему коефицијената, да попричамо ко људи? Во се држи за…

Држи ме за реч, Форумче, љубави моја! Јавно да ме линчујете ако вас изневерим! Одо’ одма’ на полиграф, ако треба!