У анкети 11. броја часописа ФБГ на наша питања одговарао је филмски критичар Димитрије Војнов

Ко вам је био најбољи, а ко најгори професор и зашто?

Мислим да ме је професорка Јасна Маџаревић својом конфузијом и нерадом жестоко хендикепирала из математике током школовања у Петој гимназији. Она није била у стању да нам пренесе знање и ја сам, што се математике тиче, остао на оном нивоу на ком сам био завршивши основну школу. Нажалост, то ме је омело не само у савладавању градива из математике већ и из физике где математика игра значајну улогу. Ипак, ја сам се школовао између 1996. и 2000. године када је корупција у школству била велика па је такво понашање толерисано.

Кад је реч о најбољим професорима, издвојио бих професорку физике Динку Тодоровић и професорку српског Светлану Штитковац, оне су имале велику енергију и умеле су да подрже и добре ученике да напредују и слабе ученике да се извуку из невоље. Оне су успеле да превазиђу онај проблем наших професора који су често доведени у ситуацију да највећи део времена троше на лоше ђаке и на њихове покушаје да поправе јединице.

Јесте ли у школи били, оно што ђаци зову, штребер или понављач и фаца или аутсајдер?

У моје време није било тих драстичних подела које су увезене са Запада, пре свега из Америке. Сви смо били исти, неко је можда имао развијенију социјалну интелигенцију, неко не, али нарочито није било аутсајдера.

Био сам одличан ђак, али сам био дисциплинован, нисам учио кампањски па сам имао време и за друге активности, доста сам и излазио викендима са друштвом, нисам ни на који начин био ускраћен школским обавезама.

(Часопис ФБГ)