Home >> Часопис >> ФБГ 11/ Дневник једне учитељице: Уни(н)формисани

  • Админ3
  • Коментари су искључени на ФБГ 11/ Дневник једне учитељице: Уни(н)формисани
ФБГ 11/ Дневник једне учитељице: Уни(н)формисани

Дневник једне учитељице: Уни(н)формисани

Ванда је овог пута умарширала у моју кућу! Умарширала! Са све песницом на челу.

„Смрт фашизму!“, узвикнула је.

„И теби, Ванда“, одговорих, плачући од црног лука који сам хтела да гурнем у запршку.

Тек тада приметим да има око врата избледелу пионирску мараму.

„Обе имамо униформу“, нашалих се због своје кецеље са све сликом лука на њој.

Она озбиљна. Већ видим, почеће извештај са Савета родитеља. И сетим се – о униформама су причали на Савету! Обришем сузе од лука кецељом са луком и приставим кафу. Потрајаће…

Она и даље озбиљна. У ставу мирно. Понудим је да седне, неће. Значи, следи говоранција…

„Ниси ми рекла да је то са униформама озбиљно! У школи се 50 одсто ђака изјаснило да хоће униформу, а тачно 50 oдсто да неће. Да је непаран број ђака, знали бисмо хоће ли бити униформи или не, али сад је проблем. Баш смо се напричали на Савету! Знаш ли ти уопште да је на вашем конкурсу у школи победила униформа коју је креирала адвокатичина мала? Знаш ти каква је то креација? Па, „гучи” би ме лично мање коштао! Ем ми треба по два пара панталона и по два дукса за синове, ем то дупло, и летња и зимска варијанта! Ем за ћерку сукњица и дукс, исто два пута по две комбинације. Још и беретке предложене, као, да на њима пише ко је који разред. Ајд’, за овог старијег бар нећу морати и следеће године беретку да купујем, он ће понављати, беретка ми свакако најмања ставка… али ко ће да ради за толике униформе?

Директорка на Савету рече да школа треба са нама да прави акциони план, да нађемо донаторе за униформе. Па, у школи је 1000 ђака, свака униформа по 5000 динара, пута четири по ђаку… шеик не би спонзорисао, онај Абу Дангуби лично би банкротирао!“

Ја се засмејах на Абу Дангуби, али она озбиљна и даље.

„А онда је Миле, онај што га зову Калашњиков, знаш онај што има три ћерке, па их тера да играју фудбал… Е, онда је тај Миле рекао да је нама било лакше кад смо били ђаци, имали плаве радне блузе, тако су се звале, па смо били сви исти, и сад тражи да буде тако.

Ко, бре, био исти? Ја имала три те униформе, плаве, али све разних кројева, па са чипком, па са штепом… а Миле, сећам га се из основне, био исти само са Стевом што га звали Топ, имали сваки по изгужвану плаву, па извуку из торбе кад је физика, а са осталим наставницима могли како ’оће. И сад ће Миле Калашњиков мени да држи слово на Савету родитеља! Мени!

А сад, ватају и једни и други онај један глас што ће бити преко 50 одсто, и ми против униформи, и они што су за фенси униформе.

Како, што сам против? Па, ем би ме коштало, ем би ону моју двојицу препознали по униформи ови из друге школе, што се ономад тукли на фудбалу, па би се банде лакше правиле. Овако, моји се прошли пут умешали с њиховима пошто нису имали посебне дресове…

Ови што су „за“, кажу осетиће деца припадност школи. Хоће. А и осетиће их наставници сваког часа ако не буду имали по неколико униформи јер, сестро слатка, то кад се озноји… тешко си га свима!

Зато сам ја решила да се униформишем онако како смо сигурно сви били униформисани некад: црвена марама и плава сукња, бела блуза. Само ми „титовка“ фали, прогризао ми је миш. И, шта нам је фалило тако? Знало се – једна униформа, једна химна, један председник! И све то без акционог плана и 50 одсто плус један глас. Сви били једногласни!

И сад, одох да ватам глас „против“, чини ми се да је Јованов тата неодлучан. Ајд’, здраво!“

И ту опет стави песницу на чело и измаршира ми из куће. Кафу није ни пробала.

Остави ме збуњену. „Једна униформа, једна химна, један председник“!? У ком времену живи та жена?

С обзиром на наше јединство, већ замишљам униформе у једној школи: овај има плаву мараму, овај зелену, овај дугиних боја, она тамо розе сукњицу, она онамо мараму на глави, ова овде мараму око струка… Па да видим ко ће за то да напише акциони план, па да видим ко ће то да спонзорише!

И да видим ко ће то да поднесе!

Ивана Бошњак Бошњак

Професорка разредне наставе у ОШ “Жарко Зрењанин “ у Зрењанину, чланица редакције часописа ФБГ

Top