Home >> Друштво,Образовање,Часопис >> ФБГ 10/ Зорана Матићевић: Школа будућности
ФБГ 10/ Зорана Матићевић: Школа будућности

 

 

Школа будућности

 

Зорана Матићевић, ФПН, професорка социологије у Трећој и Петнаестој београдској гимназији и педагошка саветница, председница је Секције наставника социологије при ССД-у. Има 22 године радног стажа

 

Човек је инертно биће – биће које се опире променама. Ваљда је то разлог што и данас учење Светомира Бојанина, Милана Баковљева и других о тајни школе, активној настави, програмираним уџбеницима звучи авангардно.

Стварност се мења много брже него што смо у стању да то разумемо и прихватимо. Па се онда љутимо, не на себе, већ на стварност, наравно! Већ данас смо љути на школу каква ће бити сутра.

 

Каква ће то школа бити

 

Неформално школовање постаће, надам се, значајније, и у скорој будућности ђаци ће, дословце, похађати курсеве, а не разреде.

 

Верујем да ће нестати „окоштали“ разредно-часовни систем наставе и да ће га заменити неки флексибилнији модел школовања кроз који ће ученици пролазити по сопственим жељама и могућностима. Неформално школовање постаће, надам се, значајније, и у скорој будућности ђаци ће, дословце, похађати курсеве, а не разреде.

Незаменљива улога социјализације – оствариваће се путем летњих, зимских школа, кампова, и слично. Постаће излишно позивати се на један уџбеник. Свеска је већ прошлост. У пружању информација и знања школа губи трку с интернетом. Интернет нуди више него што им се у оквиру наставе било ког предмета може пружити.

За оне што подучавају – неки други изазови добијаће у значају. Основци ће знати да праве софтвере јер ће то бити питање „писмености“, али ће се морати подучавати другим вештинама: како задобити пажњу, како препознати кад је други човек љут или радостан, како се дружити, како помагати, како се жртвовати, како истрајати, како одложити задовољство, како бранити млађе а поштовати старије, речју, како живети!

Млади људи неће се „удубљивати“ у суштину, као што су то пређашње генерације чиниле. Верујем чак да би „урањање“ за њих у овом мноштву информација било погубно. Како каже Алесандро Барико у „Варварима“: Они се морају одржавати на површини и за то је измишљена и права реч сурфовање!

Највећи изазов будућности биће заправо – како доћи до праве информације у том мноштву које се нуди и како ту информацију обрадити, преточити у знање.

 

zorana 2

 

Шта нам је неопходно

 

Финци кажу да су се неколико деценија „учили“ поверењу. А они, ваљда, знају шта причају јер имају један од најбољих образовних система на свету. Тако да још има наде и за нас.

 

Као ’лебац и више од тога – неопходно нам је поверење. Изградили смо структурално неповерење између ученика, учитеља, родитеља, колега, директора, и на крају, јавног мњења. Финци кажу да су се неколико деценија „учили“ поверењу. А они, ваљда, знају шта причају јер имају један од најбољих образовних система на свету. Тако да још има наде и за нас.

Оцене треба да служе само „угледу“ ученика и ничему више. Само тако ће ученици тежити добрим оценама из аутентичних разлога.

Добро би било да укинемо полагање пријемних испита јер су осмишљени да би се исправиле све оне неправде које су „оцењивањем“ начињене. Шта је, међутим, постигнуто? Старе неправде нису исправљене, а настале су нове. Родитељи су избезумљени, уцењени, финансијски исцрпљени, а ученици истраумирани, ускраћена за радост и игру. Чему школовање ако их не припреми за то да могу положити те пријемне? Чему цела та ујдурма, утрошени папир, време, живци, новци?

Важно је да упишемо сваког ученика који жели да се школује и сваког студента који жели да студира. И да му затим, на лицу места, у школи или на факултету, омогућимо да се увери у исправност свог опредељења или да се разуверени исто тако лако испишу и определе за нешто друго.

Неопходно је да вратимо достојанство свакој професији, да поштујемо поштен рад, марљивост и учинковитост, па се ученици неће устручавати од избора професија које нису у тренду.

 

Чему се надам

 

Волела бих да у школи будућности школовање и образовање једнаког квалитета свима буде доступно. Да знање не буде роба, већ друштвена вредност немерљивог значаја. Да вештина и васпитање поново добију углед као афирмативне, универзалне људске вредности. Надам се да ће се школа тако вратити у живот, а да ће се живот и радост вратити у школу.

 

11Comments

  1. gabrijela каже:

    Radujem se sto se ovde konacno diskutuje, zato se i pridruzujem. Vladan je, mislim, u pravu. Bajke o novoj skoli bave se formom, retko sustinom. Bajka o digitalnoj pismenosti, samo je forma, nikako sustina. Mislim da niko od nas nije protiv novih it vestina. Radi se samo o tome da se obrazovanje ne moze unaprediti pukim usvajanjem te vestine vec novim okretanjem ka sustini, tj znanju. U obilju novih znanja i dostignuca nastavnik je nikad potrebniji, kao neko ko je u stanju da usmerava i izdvaja bitno od nebitnog, prolazno od bazicnog. Zasto ne mozemo biti renesansni ljudi? Zivljenje u ovakvom svetu doveo je do toga da se neka znanja i vestine sada usvajaju spontano, ali osnovna znanja iz bazicnih nauka usvajaju se samo ucenjem uz pomoc dobrog nastavnika. Ne pomaze tu mnogo digitalna pismenost vec svest o tome da zaista vredis onoliko koliko znas. Mi smo savrsen primer poremecenih vrednosti: ubedjuju nas da vredimo onoliko koliko smo placeni.

  2. Dea каже:

    Veliki pozdrav i Vladanu i Mao Ceu. Mi, u suštini mislimo slično! I kao što reče Mao Ce, počela je prvenstvo, dobra zabava, momci!
    Opušteno!

  3. Dea каже:

    Ne nameravam da širim polemiku, ali moram da naglasim da je najgori neprijatelj znanju i napretku – predrasuda. Eto, recimo, Vi Vladane znate da sam ja iz neke institucije u kojoj „ispiraju mozgove“ (to dođe nešto kao „orvelovska“ teorija, po kojoj postoje ljudi čista srca i oni koji su deo sistema koji je obezdušen), pa tako ispranog mozga tražim da se obrazovni sistem prilagodi stvarnosti (jer je suprotno – nemoguće!). Naime, ma koliko idealisti bili, moramo da priznamo da obrazovni sistem čini polugu jednom društvu. On priprema čitave naraštaje za „svet odraslih“ u kojem će stvarati, raditi, takmičiti se… živeti! U tom svetu, želeli mi to ili ne, informacija se sve brže prenosi, a čestice znanja se umnožavaju takvom brzinom da ne možemo više biti univerzalni ljudi (kao u doba Humanizma i renesanse). U tom smislu sam pisala o digitalnoj pismenosti (kao pandan Gutenbergovoj štampariji, ako znate na šta mislim).
    I još nešto: za Vašu informaciju, ja sam profesor književnosti (baš tako!).
    A za Mao Cea pitanje: Koliko je običnih ljudi spremno za žrtvu i takvu posvećenost nauci/umetnosti. I da li povest o ruskom matematičaru opovrgava ili učvršćuje moju tezu? Ja bih, više od svega, volela da tihujem u nekoj biblioteci i pišem, ali mora se jesti i preživeti (a nemam bogatog rođaka, a ni muža).

    • Božović Vladan каже:

      Šta sam ja u stvari hteo da kažem. Tim koji pobeđuje se ne menja. Isto tako, kada u prosveti promenite nešto što je dobro, nekom novotarijom preslikanom iz Skandinavskih zemalja dolazi do katastrofe. Nekada su profesori imali prava, a učenici obaveze. Sada je obrnuto, što je doprinelo rasulu u prosveti i raspadu sistema. To je i bilo za očekivati. Kada poremetiš sistem vrednosti sistem se raspada. Zašto u vojsci oficiri i vojnici ne zamene uloge. Zato što bi se sistem raspao. To više ne bi mogla da se nazove vojska, baš kao što ovo danas nije prosveta.
      Možda je to dobro za Skandinavske zemlje. Možda to odgovara njihovom podneblju i mentalitetu. Možda je njima normalno da Brejvik ubije stotinak ljudi, a oni ga zatvore na petnaest godina, kao u hoteskim uslovima da igra igrice i gleda pornografiju na internetu. Možda će im biti normalno da kada ga puste posle petnaest godina pobije još stotinak ljudu, ko zna. NAMA TO NIJE NORMALNO, ili da govorim u jednini MENI TO NIJE NORMALNO. Ovde vlada urbana legenda da oni imaju bog zna kakav prosvetni sistem. Oni samo imaju naftu i gas da ljudski plate svoje prosvetne radnike, ne bi li obavljali svoj posao kako treba, i ništa više. Mi smo žaba iz one narodne poslovice :“videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla nogu“.

  4. Mao Ce каже:

    За Деу…да прочита и размисли http://novasvest.com/vesti?id=437&v=grigorij-perelman-blistavi-ruski-um

    • Dea каже:

      Mao Ce, prilično pretenciozno, ne čini li Vam se? To bi bilo isto kao kad bih Vam ja prikačila link za „Sveto pismo“ i napisala da pročitate i razmislite! Naime, jako je malo onih koji su spremni da napuste ovaj „vrli novi svet“ zarad velikog dela. A obrazovni sistem je i napravljen po meri „nas običnih“ koji se ponekad potrudimo da stvorimo nešto neobično! A evoluciju podjednako čine i veliki i mali ljudi (ali, više obični, „mali“)…

    • Mao Ce каже:

      Европско првенство у фудбалу је почело. Извини, ако сам те повредио. Није ми била намера. Опуштам се уз фудбал. Поздрав. 🙂

  5. Božović Vladan каже:

    Škola budućnosti. Hmmmm….A jel možemo da vratimo školu prošlosti, pošto je milion puta bolja od škole sadašnjosti, i milijardu puta bolja od škole budućnosti.
    Što se tiče Finaca, oni nemaju veze sa mozgom što se tiče obrazovanja, jedino imaju naftu i gas, pa mogu svoje prosvetne radnike ljudski da plate, da bi svoj posao radili kako treba.

    • Dea каже:

      A, kako bi bilo da se, lepo, vratimo u kameno doba, da se pomučimo oko vatre, da žena ode da zaiti vode sa izvora, pa da se svi, smireni i srećni, okupimo oko domaćeg ognjišta gde ćemo – usmenim putem – jer pismenost još nije nastupila – pripovedati jedni drugima priče o Zemlji koja je ravna ploča i čekati vrača da nam pomogne ako se neko, ne daj bože, razboli!

      Ili ćemo, Vladane, ipak morati da se menjamo… Pošto smo, hteli to ili ne, deo užurbanog sveta koji je već uveliko u trećoj velikoj reformi pismenosti – digitalnoj pismenosti.

    • Božović Vladan каже:

      Tačno je, Dea, da treba da se menjamo, ali ne na gore, već na bolje. To što učenici znaju da igraju igrice, i da se nepismeno, dopisuju na fejsbuku nije digitalna pismenost, nego digitalni debilizam.
      Ja, koji sam rođen, i završio osnovnu i srednju školu u kamenom dobu, pre pojave kompjutera, sam vrhunski programer i poznavalac digitalnih tehnologija i čikam svakog da se takmiči sa mnom. Kako to. Tako što sam sve naučio SAM, sam samcat, jer me je to zanimalo, iako sam klasičan matematičar.
      Pošto vidim da ste verovatno, iz ministarstva prosvete, ili neke agencije za obrazovanje, koje na žalost postoje, moram da vam kažem da vam je birokratija isprala mozgove. Ovo govorim bez uvrede, zaista tako mislim. Umesto da gube vreme na digitalni debilizam, đacima bi bilo bolje da više uče matematiku, fiziku, hemiju, biologiju i ostale nauke. Ovako ne znaju ništa, ni tu famoznu informatiku, ni matematiku, ni fiziku, ni hemiju, ni ostale nauke, tako da je katastrofa potpuna.

Top