Home >> Друштво,Интервју,Часопис >> ФБГ 10/ НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ ИЗ ШКОЛЕ Глумица Исидора Минић

  • ФБГ1
  • Коментари су искључени на ФБГ 10/ НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ ИЗ ШКОЛЕ Глумица Исидора Минић
ФБГ 10/ НАЈЛЕПШЕ ПРИЧЕ ИЗ ШКОЛЕ Глумица Исидора Минић

Гимназија ме је усмерила ка мом дивном позиву који сам вероватно носила у генима, само је нешто морало да пробуди ту љубав

У време моје младости, Нови Београд је био једна велика спаваоница, а дружење и изласци сводили су се на блејање код школе или испред зграде. Жељна града, изабрала сам гимназију у самом центру, тадашњу Осму, данашњу Трећу, на Цветном тргу. Ту су били фантастични професори и велика конкуренција најбољих ђака из целог Београда. Биле су то лепе године дружења и нових пријатељстава. Тих година отворен је први „Мекдоналдс“ у Београду, у којем тада није било ни много кафића. Били смо толико узбуђени и знатижељни да видимо тај „Mек“ да је разредна дошла на час и рекла: „Идемо сви у ’Mек’!“ То данас звучи смешно, али то је био крај осамдесетих, Београд је тек тада почео да се модернизује и окреће ка западним видовима забаве и излазака.

Гимназија је за мене била врло важна јер ме несвесно вратила позоришту у коме сам провела детињство јер је моја мама глумица. Међутим, у школи учите да будете што бољи ђак, а не размишљате о томе шта је то што вас заиста занима и шта бисте волели да учите из љубави и интересовања.

Као и све генерације, и ми смо били лењи, и бежали са часова и смишљали шта да радимо а да не одговарамо. Тако смо за један час књижевности спремили један чин из Нушићеве драме. Доста нас је учествовало и позвали смо и професоре других предмета да нас гледају. Та егзибиција нас је спасла преслишавања, али нам је отворила и пут ка уметности. Одједном смо самоиницијативно почели да идемо у позоришта, да позивамо професоре да иду са нама. Све то је резултирало тиме да моји другари из одељења заврше продукцију, режију, глуму, неки се баве превођењем драма, а неки су чак професори на драмским школама у свету…

На пријемни испит на ФДУ отишла сам већ после трећег разреда гимназије. Нисам планирала да полажем више пута, мислећи да, ако ме одмах не приме, нисам ни добра за тај посао. Међутим, примили су ме те године.

Гимназија ме је усмерила ка мом дивном позиву који сам вероватно носила у генима, само је нешто морало да пробуди ту љубав. Зато је мој искрени савет свим гимназијалцима и ђацима да бирају позив и факултет према свом срцу и интересовању. Највећи успех и радост у животу јесте да радиш оно што волиш.

ФБГ часопис

Top