Home >> Образовање,Реформа >> Душан Ћирић: Научна писменост народа

Програм: Покретање процеса научног описмењавања, на коме би требало да се темељи реформа школства у Србији.

Научна писменост народа представља врхунски национални интерес сваке државе која претендује да својим грађанима обезбеди пристојан живот. Покретање процеса научног описмењавања захтев је времена у коме живимо и услов да будемо pавноправни са другим народима у европској заједници народа. Постављање процеса научног описмењавања народа у нашој држави могуће је уз озбиљне друштвене реформе, а пре свега реформе школског система. Покретање и вођење овог процеса посао је централних и локалних органа власти. Оне су дужне да за достизање тог циља организују коалиције и партнерства са научно-образовним институцијама, привредним субјектима, невладиним сектором и другим интересним групама.
Овај програм је дизајниран тако да буде потстицај покретању процеса научног описмењавања младих људи. Он је подршка просветним радницима да буду први носиоци тог процеса.
Када кажемо научна писменост мислимо на знање и разумевање основних научних поставки и научних процеса, као и способност њиховог коришћења у доношењу личних одлука, у учествовању у јавним и културним пословима, и повећању продуктивности. Научна писменост значи да појединац може да поставља питања која произилазе из његове радозналости у свакодневном искуству и да на та питања налази или одређује одговоре. Она значи и способност да се описују објашњавају и предвиђају природни феномени, а такође и способност да се са разумевањем прати научно популарна литература, води конверзација о њој и процењују њени закључци. Научна писменост подразумева да појединац може идентификовати спорна питања која су у основи националних и локалних одлука и да компетентно изрази свој став полазећи од своје научне и технолошке информисаности.
Научно писмен грађанин мора бити способан да процењује квалитет научне информације на основу својих извора и метода које је способан да користи. Научна писменост подразумева и капацитете да се постављају и процењују аргументи засновани на доказима и да се користе закључци из таквих аргумената на одговарајући начин. Појединци ће своју научну писменост изражавати на различите начине, било да користе техничке изразе или излажу научне концепте и процесе. Постојаће разлике у научној писмености појединаца, неко ће више разумети концепте друштвених, а неко природних наука. Научна писменост ће имати различите нивое и форме, она ће се ширити и продубљивати читавог живота, не само у току школског доба. Но став према науци и разумевање њене вредности у раним годинама обликују развој научне писмености појединца у старијем добу.
Данас када свет обилује производима научних истраживања, научна писменост људи је први захтев, објективна потреба сваког појединца, услов за доношење исправних одлука и начин да се достигне способност разумевања научних и технолошких достигнућа. Свако уосталом има право и на задовољство сазнавања света који нас окружује.
Научна писменост има посебну важност на радним местима, наиме све је више послова који траже савременије вештине, способност од људи да уче, закључују и мисле креативно, да доносе одлуке и решавају проблеме. Разумевање науке и процес научног закључивања суштински су пут за то.
Познавање основа науке и научно закључивање појачава многе вештине које људи користе свакодневно, да креативно решавају проблеме, да критички мисле, да сарађују у раду и раде тимски, да користе технолошка достигнућа ефективно и да цене учење у току целог живота. Економска продуктивност друштва тесно је повезана са технолошким вештинама радне снаге.
Захтев научне писмености подразумева драматичне промене у ученичком начину размишљања и проблем како да те промене буду прихваћене и како да наставници буду едуковани и да држе корак са променама.
Научно знање, разумевање и способности морају бити централни аспект образовања, а наука централни аспект друштва.
Идеја научне писмености претпостављаја укључење свих младих у процес научног описмењавања уз претходно дефинисане нивое разумевања и способности које је код њих неопходно развити. Неприхватљива је ситуација где је нека популација младих обесхрабрена да се бави науком и где јој је ускраћена прилика да се научно образује. Изврсност у научном образовању је досезање идеала да сви млади људи могу постићи разумевање науке ако им се да прилика.
Научна писменост тесно је повезана са технолошком писменошћу, наиме, наука и технологија разликују се у циљу: циљ науке је да разуме свет природе, а циљ технологије је да прилагођава свет људским потребама. Технологија као дизајн, паралела је науци као истраживању. Наука и технологија су уско повезане. Конкретни проблем обично има свој научни и технолошки аспект. Потреба да се нађу одговори на питања о свету природе упућује на потребу нових технолошких производа, као што технолошке потребе иницирају научна истраживања. Уосталом технолошки продукти од пенкала до компјутера представљају алате који помажу разумевање природних феномена.
Реализацијом пројекта, желимо да постигнемо следеће ограничене циљеве:

1. Да мобилишемо наставно-образовну заједницу за подршку идеји научног описмењавања народа, а пре свега младих људи, и да просветним радницима претставимо напоре који се у развијеним земљама чине на том плану. Окупљање просветних радника око идеје научног описмењавања створило би нове односе у школским колективима и потребу да просветни радници раде тимски, како међусобно, тако и са свим носиоцима процеса образовања и васпитања.
2. Да са просветним радницима у интерактивном односу дођемо до, за наше школе, применљивог модела процеса научног описмењавања и уђемо у тај процес користећи њихово искуство и знање. Тако би просветни радници на својим радним местима постали креатори реформи нашег школског система и носиоци процеса научног описмењавања народа. Као реализатори врхунског националниг циља, просветни радници би повратили достојанство струке и ауторитет у друштву.
3. Да научне појмове на којима се заснива настава у школама, а из области математике и природних наука заснујемо на нивоу матичних факултета по прецизно дефинисаном програму.
4. Да моделирамо наставу за поједине наставне садржаје и презентирамо како ће се ти садржаји користити за будуће школовање деце. Реализација овог циља природно намеће потребу сарадње просветних радника на свим нивоима школства.
1. Први ефекат реализације пројекта требало би да буде придобијање просветних радника за идеју научног описмењавања и дефинисање њихове улоге у научном описмењавању ученика. Дугорочни ефекат реализације пројекта је промоција научног знања, разумевања и способности у централни аспект образовања, а науке у централни аспект друштва.
2. Други резултат који се очекује је анализа положаја заједнице просветних радника у односу на друге важне играче у процесу образовања и васпитања, као што су школски надзорници, локална и републичко министарство, струковна удружења, универзитет и факултети у оквиру универзитета, локални и централни органи власти, родитељи, медији, издавачке куће итд. Наиме, неопходне реформе школства за достизање научне писмености не могу извести просветни радници сами, већ сви носиоци процеса образовања и васпитања заједно. Потребно је зато идентификовати препреке и погодности у нашем школском систему за процес научног описмењавања младих и стварање за наше прилике применљивог модела тог процеса. На овај начин резултати пројекта могу бити корисни за одговарајуће реформе школства.

3.Трећи резултат пројекта који се може очекивати је упознавање учитеља, наставника и професора средњих школа са научним достигнућима која носе програм разредне наставе у школама, посебно из математике и природних наука, са анализом како се и у ком облику, појмови обрађени у нижим разредима заснивају у вишим разредима школа и на матичним факултетима. Овај сегмент реализације пројекта треба просветним радницима да омогући да се користе научним материјалом који покрива њихове школске активности и да наставе самостално усавршавање. Могући шири ефекат ових резултата пројекта је промоција схватања да су наставници ресурс свог усавршавања и усавршавања других.

4.Достизање научне писмености тражи време и драматичне промене у школском систему. Оно подразумева нови начин наставе и учења где се наука достиже, а не види као нешто по себи дато, где се истраживање истиче као метод достизања знања и разумевања света. Програм треба да покаже како се до конкретних знања, а у оквиру наставних садржаја, може доћи научним истраживањем и закључивањем.
Многе су земље улагале огромна средства да креирају радна места са високим захтевима научне и технолошке писмености. Да ухвати, па одржи корак на глобалном тржишту и наша земља мора да креира таква радна места и да има грађане способне да раде на таквим местима. Од реформи процеса образовања и васпитања тражи се зато више него што је наука у процесу, тражи се да ученици уче вештине као што су посматрање, закључивање и експериментисање. Тражи се да централни аспект учења науке буде истраживање, и да када се ангажује у истраживању, ученик описује објекте, догађаје, поставља питања, тестира објашњења према текућем научном знању и комуницира своје идеје са туђим, да идентификује претпоставке, користи критичко и логичко мишљење уочава алтернативна објашњења и да на тај начин ученик активно развија своје разумевање науке комбинујући научно знање са својим расуђивањем и умним вештинама.

Наш програм почива на уверењу да предстоје такве реформе образовања и васпитања у нашој држави које ће свим младим људима пружити прилику да буду научно писмени. Ми видимо будућност у којој сви грађани наше државе, фамилијаризовани са основним научним идејама и процесима, имају богатије и продуктивније животе. Таква визија може бити велика нада и оптимизам за нашу државу, може бити моћна обједињујућа снага читавог друштва.
У програму који треба да се реализује у свим фазама пројекта промовишу се просветни радници као представници научне заједнице у својим школама, чији професионални развој захтева интеграцију знања о науци, знања о учењу, педагошког знања и познавања психологије младих, као и употребу тих знања у научном образовању ђака. У току реализације пројекта сарадници на пројекту раде међусобно и са наставницима интегришу знање и искуство. Процес укупног образовања и васпитања третира се интегрално као процес кроз који се изграђују научни појмови, излажу и образлажу научни концепти, истражује и закључује. Сарадници на пројекту који и сами уче, комуницирају међусобно и са полазницима радионица које су предвиђене у пројекту, и интегришу знање и искуство по свим питањима научног описмењавања младих људи.

Top