четвртак, 08 новембар 2012 09:03
Данас је Дан просветних радника Србије
представници синдиката једногласни су у оцени да су услови рада просветних радника у овом моменту испод сваког нивоа.
Председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Томислав Живановић рекао је Тањугу да су услови ради у којима се ради у школама испод сваког нивоа што се тиче учила, али и висине плате које запослени у просвети примају.
„Око 77 одсто запослених у просвети има завршене факултете, а просечна плата у овој области је сада испод републичког просека. У просвети је 36.000 динара, док је просечна у Републичи око 42.000 динара“, рекао је Живановић и додао да 28.000 просветних радника нема пуну норму и да има оних који остварују пет до десет посто норме и примају месечно по пет до шест хиљада динара.
Живановић истакао да су директори школа данас добили огромна овлашћења и често крше закон, а да инспекције које по пријави изађу на терен не раде ваљано свој посао.
„Чест је мобинг директора према појединим просветним радницима који се супротставе његовој самовољи. Због тога нам је неопходна реформа инспекцијске и надзорне службе“, додао је Живановић.
Он је оценио да је образовање огроман систем који данас функционише само захваљујући ентузијазму просветних радника.
Као дан просветних радника у Србији обележава се 8. новембар, односно Митровдан, непоуздан дан рођења Вука Караџића. По Уједињеним нацијама светски Дан просветних радника је 5. октобар, и он се сваке године обележава широм света.
Идеја о дану наставника зачета је, како се најчешће наглашава, у Индији 1962, а пошто је 1994.године УНЕСКО препознао значај обележавања датума те врсте дан просветних радника прихваћен је широм света, у преко 100 земаља, али се дан обележавања разликује од земље до земље. Свуда је узет датум везан за битан моменат важан за националну просвету конкретне средине.
Отуда је у Србији као Дан просветних радника прихваћен Митровдан, за који се верује да је дан рођења Вука Караџића. Додатну забуну уноси чињеница да је у 18. веку, када је он рођен, разлика између Јулијанског и Грегоријанског календара била 11 дана, а не као сада 13, што значи да датум рођења Вука Караџића не пада на 8. новембар, него два дана раније.
