Поводом текста „Информатика обавезна, укидају се изборни предмети“ (Данас, 17. март)

Пише: Десанка Радуновић

У Енглеској уводе програмирање од почетка основне школе, а ми због евентуалних технолошких вишкова наставника или организационих проблема одлажемо ово учење за средњу школу

Повод за овај коментар је разговор са проф. Александром Липковским, председником Националног просветног савета (НПС), који је објављен под насловом „Информатика обавезна, укидају се изборни предмети“ у листу Данас од 17. марта.

Због предложених промена наставног плана и програма у основној школи ради увођења обавезног предмета Информатика и рачунарство председник НПС наводи потенцијалне проблеме које НПС мора озбиљно да размотри приликом доношења одлуке:

1. технолошки вишкови како наставника физичког васпитања и техничког образовања због смањења фонда часова, тако и других наставника због укидања изборних предмета;

2. како се рачуна норма наставника који изводе обавезне ваннаставне физичке активности уместо обавезног трећег часа физичког васпитања;

3. организациони проблеми које увођење блок наставе ствара школама.

Закључује проф. Липковски да ће НПС тражити од министарства пројекције како ће промене у наставном плану утицати на број наставника појединих предмета.

Да ли је задатак НПС да сачува радна места наставницима и решава техничке и организационе проблеме школа или да обезбеди свој деци квалитетно образовање за 21. век, кога називају веком информационих и комуникационих технологија? Ово су генерације које ће бити радно активне бар наредних педесет година, како их школа данас припрема за то? Имамо ли право да због ситних интереса школујемо децу за занимања која већ сада никоме нису потребна?

На Фејсбуку се појавио текст “ Синоћ смо обележили двадесет година матуре. Од целог одељења само разредни ради!“ Страшно, али себи дозвољавамо луксуз да ништа не предузимамо!

Учење рачунарства и информатике од почетка школовања није само припрема за профитабилна занимања у области ИТ индустрије већ подршка новим приступима образовању који истичу решавање проблема као кључну компетенцију која се стиче образовањем. Учењем програмирања дете учи како да формулише проблем (било ког типа и сложености), разложи га на једноставне кораке, уочи њихов след и повезаност, потребне информације и елементарне радње за прелазак са једног корака на други, и коначно верификацију И валидност добијеног решења. Рачунар је глупа машина и ако научите да њој представите како да решава неки проблем, сигурно ћете умети успешно да се изборите са разноразним другим проблемима.

У Енглеској уводе програмирање од почетка основне школе, а ми због евентуалних технолошких вишкова наставника или организационих проблема одлажемо ово учење за средњу школу. НПС ће студиозно проучити проблем и можда и донети одлуку једнога дана, али ће бити прекасно (ако већ није).

Ауторка је професорка Математичког факултета у пензији и бивша председница НПС

(Данас)