Циркуларни штрајк просветних радника у организацији четири репрезентативна синдиката улази у четврту недељу, са часовима скраћеним, на 30 минута у школским управама Ниш, Крушевац и Лесковац, Зајечар и Јагодина. У другим градовима, наставници и професори одржавају наставу у стандардном трајању од 45 минута, иако на основу Одлуке о штрајку, донете 21. октобра, они нису у обавези да реализују додатну и допунску наставу, час одељенског старешине, али ни да присуствују одељенским и наставничким већима на класификационим периодима, нити да уносе податке у информациони систем „Здравитас“.
У ситуацији у којој се чини да су и Влада и просветари чврсто на својим странама где се решење и излаз практично не назиру, будући да још увек није било нових позива Владе на преговоре и да је одбијен захтев синдиката да присуствују седници парламента о буџету за 2025. годину, као и да се њихови представници тада обрате посланицима, наметнуло се ново питање које директно утиче на саме ђаке, а то је хоће ли бити краја првог полугодишта и хоће ли уопште бити закључних оцена у школама у којима се одржавају часови у трајању од пола сата и тамо где наставници обављају само минимум процеса рада.
„Уколико говоримо о законском штрајку, он између осталог подразумева само обавезну наставу од 30 минута, што значи да се одељенска већа у таквој ситуацији не држе. Све и да се ученици оцењују, уколико се не одрже одељенска већа на крају полугодишта, оцене неће бити закључене, односно успех неће бити изведен и верификован“, истиче Марков.
С друге стране, он напомиње да су у том смислу последице штрајка по ученике практично никакве, имајући у виду да закључена оцена на полугодишту представља само пресек дотадашњег стања.
„Оцена са полугодишта се не узима у обзир приликом закључивања на крају школске године, јер закон налаже да се узимају све добијене оцене током читаве године. Тако да, та полугодишња оцена и успех који се изводи је у суштини само пресек који више значи у неком традиционалном смислу – да ученици добију ђачке књижице, да их покажу родитељима, бакама, декама, пријатељима и то је све или да добију неку повратну информацију коју већ свакако и знају и без закључених оцена“, наводи наш саговорник.
Он објашњава да, иако тренутна ситуација није проблематична за завршетак школске године, то може да се преокрене уколико се штрајк настави до касног пролећа наредне године.
„Уколико би се штрајк наставио у другом полугодишту, и ако бисмо се нашли у ситуацији да у мају још увек траје и да се оцене не закључују ни тада – у таквој ситуацији би матуранти, најпре они, а затим и сви остали, били у проблему. Јер, да би школска година била окончана, неопходно је да оцене буду закључене. Пролонгирање одељенских већа у погледу полугодишта ништа не значи. Пре неких 15 година се догодило да је полугодиште завршено у петак, а да је друго почело већ у понедељак. Тако да, хипотетички, ако кажемо сада да би се штрајк наставио даље у децембру, и да 27. децембра када се заврши прво полугодиште штрајк још не буде окончан, и да се не заврши ни током трајања распуста, али рецимо да се у једном тренутку пронађе неки договор док не почне друго полугодиште, одељенска већа би тада могла да се одрже, да се оцене закључе, изведе успех и сутрадан практично да се настави то друго полугодиште“, истиче Марков.
Како каже, то би био логичан след штајка, будући да се ближи децембар, а да договора нема ни на видику.
Он напомиње да све што излази из оквира нормалности на неки начин ремети рад и наставни процес, али у исто време сматра да већина просветних радника, када није на реду њихова школска управа, односно када час траје 45 минута, држи допунску наставу, иако у штрајку нису у обавези то да раде.
„Све што излази из те неке нормалности и регуларности ремети нормалан ритам рада и оставља одређене последице на читав наставни процес. Питање је да ли је некоме стало до тога да се изађе из ситуације у којој се налазимо или напросто никоме не смета док су ученици у школи, само не знам шта ће бити ако дође до радикализације и ако школе остану затворене“, истиче Марков.
