Историја

    • Админ
    • окт 29th, 2013
    • Коментари су искључени на Часопис ФБГ 4: Како је расла прва гимназија у Србији

    Прва гимназија у кнежевини Србији имала је четири разреда са четири професора и укупно 85 ученика.   Чим су се ратне ватре после Другог српског устанка утишале, у Србији почињу да се отварају школе. Кнез

    Детаљније

    • Админ
    • јун 23rd, 2013
    • Коментари су искључени на 24. мај 2013, 12 бг гимназија: Свети Ћирило и Методије

      Дванаеста београдска гимназија, 24. мај 2013. Слава Светог Ћирила и Методија. Око 50 присутних, заједно са директорком школе Светланом Миљеновић која је поздравила и угостила своје колеге из више београдских гимназија. Овим догађајем, Форум

    Детаљније

  • Историја затирања ћирилице: Клајн, Шипка, Бугарски, Фекете, Палавестра, Пешикан, Пижурица

    Коментар ФБГ: У Одељењу за српски језик САНУ, попут оног Јапанца који још није сазнао да је II светски рат одавно завршен, па у рову и даље чека Американце да се појаве, старци још нису

    Детаљније

    • Админ
    • јан 28th, 2013
    • Коментари су искључени на Свети Сава

    Трећи син Стефана Немање рођен је око 1174. у Расу. Дете, за кога житије тврди, да је био плод дуготрајних и стрпљивих молитава његових родитеља име је добило претпостављамо по Растиславу, кнезу који је позвао

    Детаљније

    • Админ
    • јан 5th, 2013
    • Коментари су искључени на Петар Панић: Српске гимназије пре Србије

    Прве гимназије српске су из Аустроугарске   Најстарије српске гимназије настале су крајем 18. века на простору данашње Војводине и то су чувена Карловачка и Српска православна велика гимназија у Новом Саду. У време буђења српске

    Детаљније

    • Админ
    • окт 23rd, 2012
    • Коментари су искључени на Одржан велики школски час

    Печат: КРАГУЈЕВАЦ, 21. октобар 2012. (ФоНет) – Снажном антиратном поруком, извођењем поеме “Они су ушли у дом наш”, аутора Јована Зивлака и молебаном жртвама фашистичког злочина, у Шумарицама је одржан Велики школски час којим је обележена 71. годишњица стрељања

    Детаљније

    • Админ
    • авг 17th, 2012
    • Коментари су искључени на 1552: У Београду штампана прва књига ћирилицом
    1552: У Београду штампана прва књига ћирилицом

      Београд – На данашњи дан, 17. августа 1552. године, 4. августа по јулијанском календару, штампана је прва књига у Београду – Београдско Четворојеванђеље, на ћирилици. Зове се и “Четвороблаговестије”. Спада у књиге тзв. велике

    Детаљније

    • Админ
    • апр 14th, 2012
    • Коментари су искључени на Христос Васкрсе!

    ВАСКРС - ХРИШЋАНСКА ПАСХА (грч: Χριστιανικό Πάσχα) - највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда

    Детаљније

    • Админ
    • мар 6th, 2012
    • Коментари су искључени на Рађање српских химни (1): Боже правде за два краља

    Вековни сан о слободи српски народ је одувек претакао у стихове и тако своје победе, али и поучне поразе чувао од заборава. Увек би се међу тим песмама издвајала понека која би служила као народна

    Детаљније

    • Админ
    • мар 5th, 2011
    • Коментари су искључени на Ко је Милан Недић?

    Генерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, тада среског начелника и мајке Пелагије, учитељице. Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца, од браће Дамјана и Глигорија,

    Детаљније

    • Админ
    • окт 16th, 2010
    • Коментари су искључени на Карловачка богословија

    Једна од непрестаних брига српске православне јерархије у Хабсбуршкој Монархији била је обнова свештеничког особља. У ту сврху су већ веома рано осниване дијацезалне клирикалне школе или течајеви. Организован рад на оснивању клирикалних училишта започео

    Детаљније

    • Админ
    • окт 16th, 2010
    • Коментари су искључени на Школе у Војној граници

    Рад на оснивању и уређењу школа у Војној граници спадао је под надлежност бечког двора посредством Дворског ратног савета и Дворске коморе. Овде је реч о немачким школама које су похађали Срби, пошто без доброг

    Детаљније

    • Админ
    • окт 16th, 2010
    • Коментари су искључени на Школство код Срба у Хабзбуршкој монархији

    У развитку школства код Срба у Хабсбуршкој монархији у XVIII веку треба разликовати неколико раздобља: српско-словенско 1690-1726, руско-словенско 1726-1749, време митрополита Павла Ненадовића 1749-1768 и период просвећености који је био оваплоћен у терезијанским и јозефинским

    Детаљније

    • Админ
    • окт 14th, 2010
    • Коментари су искључени на Српске основне школе у Хабзбуршкој монархији

    Школе вероисповедног обележја почеле су се оснивати одмах после доласка Срба у Аустрију. Оснивале су их цркве за своје потребе да би у њима припремале будуће свештенике, па је и садржина наставе била тако усмерена:

    Детаљније

    • Админ
    • сеп 26th, 2010
    • Коментари су искључени на Историја без става

    Покушајте  да наведете три аргумента у корист независности Косова и три аргумента у корист става да Косово треба да остане део Србије. Ово питање наставници би требало да постављају основцима у школама у Србији, на

    Детаљније

    • Админ
    • авг 1st, 2010
    • Коментари су искључени на Доситеј Обрадовић

    Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1744 — Београд, 1811) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али

    Детаљније

    • Админ
    • јул 3rd, 2010
    • Коментари су искључени на Миха Крек

    Правник и политичар; заступник министра просвете и министар без портфеља од 14. децембра 1940. до 21. јануара 1941; министар просвете од 25. јануара до 27. марта 1941. Рођен је у Лесковици у Крањском округу 27.

    Детаљније

    • Админ
    • јул 3rd, 2010
    • Коментари су искључени на Богољуб Кујунџић

    Правник и политичар; министар просвете од 21. децембра 1938. до 5. фебруара 1939. Рођен је у Лијевну у Босни 1887. Завршио је Српску велику гимназију карловачку школске 1903/04. Правне науке студирао је у Загребу и

    Детаљније

    • Админ
    • јул 3rd, 2010
    • Коментари су искључени на Димитрије Магарашевић

    Професор и политичар; министар просвете од 4. октобра 1937. до 21. децембра 1938. Потиче из породице Магарашевић која је дала бројне стручњаке и педагоге. Рођен је у Сремским Карловцима 27. марта 1888, где је завршио

    Детаљније

    • Админ
    • јул 3rd, 2010
    • Коментари су искључени на Добривоје Стошовић

    Економиста и политичар; министар просвете од 24. јуна 1935. до 4. октобра 1937. Рођен је у Брусу 1894. Основну школу завршио је у варошици Блаце, а седми разред Богословије „Свети Сава“ у Београду 1911/12. На

    Детаљније

Top