Историја
ТОПОЛА/ОПЛЕНАЦ – У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу је служењем парастоса и комеморацијом, уз највише државе и војне почасти, обележена 90. годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића. Архијерејску литургију и парастос служио је владика шумадијски Јован уз саслужење свештеника Опленачког намесништва и црквеног хора Опленац, а у присуству великог броја верника и поштовалаца Краља Петра [...]
е-Новинe Пише: Александар Лучић Да не буде забуне: Тадић лаже, његови министри лажу, новине лажу, наставници и професори лажу, родитељи лажу. Истина је да такви људи Србији никад нису били потребни и нису ни сада – осим можда да, у üбер бизарној интерпретацији зеитгеиста, српским ласерима осликавају српске иконе у престоници свих Срба. Напротив, памет, [...]
Прошлост не знамо, не можемо је ни улепшати, ни о њој се договорити У бившој Југославији постојали су различити уџбеници историје, који су следили различите школске програме, различите су, уосталом, биле и цене књига. На конгресу историчара Југославије у Скопљу 1982. одлучено је да се анализирају садржаји оних лекција које обрађују југословенску историју 19. и [...]
Ових дана подигла се велика прашина, без икаквог, озбиљног, разлога. Медијска пропагандана машинерија туче из свих оружја, као да је ратно стање. А реч је о најобичнијем судском процесу, због ауторских права. Иво Андрић, наш велики писац, добитник Нобелове награде за књижевност, разлог је што се из Сарајева, Загреба и Београда, као недавно, пуца из [...]
Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним даровима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали [...]
Генерал Милан Недић рођен је 2. септембра 1878. године у Гроцкој од оца Ђорђа, тада среског начелника и мајке Пелагије, учитељице. Порекло породице Недић је из села Заоке код Лазаревца, од браће Дамјана и Глигорија, два позната и призната јунака из боја код манастира Чокешине (на Церу). Презиме су добили по баби Неди, која је [...]
Грађани Србије не познају довољно историју своје земље и света, показују резултати испитивања грађана Србије о историји. Највеће незнање примећено је код најмлађе популације узраста од 18 до 29 година, иако се очекује да су њихова знања најсвежија, наводи се у истраживању. Та испитивања, која су објављена у књизи “Новости из прошлости, знање, незнање, употреба [...]
Предрасуда да у Србији сви знају историју, као и да сви могу да саставе фудбалску репрезентацију, оповргнута је берем у оном историјском делу. Истраживање које је су спровели Београдски центар за људска права и Ипсос Стратеџик маркетинг, заправо показују да су Срби историјске незналице. Готово половина грађана Србије не зна прве лекције из историје, односно [...]
Једна од непрестаних брига српске православне јерархије у Хабсбуршкој Монархији била је обнова свештеничког особља. У ту сврху су већ веома рано осниване дијацезалне клирикалне школе или течајеви. Организован рад на оснивању клирикалних училишта започео је још 1726, после одлуке народно-црквеног сабора у Карловцима да се у свакој епархихји оснује клирикална школа за припремање свештеничког [...]
Рад на оснивању и уређењу школа у Војној граници спадао је под надлежност бечког двора посредством Дворског ратног савета и Дворске коморе. Овде је реч о немачким школама које су похађали Срби, пошто без доброг познавања немачког говорног и писаног језика нису могли да стекну било какво звање и друштвени положај,на пример као сеоски кнезови, [...]
У развитку школства код Срба у Хабсбуршкој монархији у XVIII веку треба разликовати неколико раздобља: српско-словенско 1690-1726, руско-словенско 1726-1749, време митрополита Павла Ненадовића 1749-1768 и период просвећености који је био оваплоћен у терезијанским и јозефинским реформама. Српске школе у Монархији биле су до 1769. у искључивој надлежности црквене организације. О школама, њиховом оснивању, издржавању и [...]
Школе вероисповедног обележја почеле су се оснивати одмах после доласка Срба у Аустрију. Оснивале су их цркве за своје потребе да би у њима припремале будуће свештенике, па је и садржина наставе била тако усмерена: учило се читање из црквених књига које су коришћене у богослужењу, а писање се учило такође из истих књига, да [...]
Покушајте да наведете три аргумента у корист независности Косова и три аргумента у корист става да Косово треба да остане део Србије. Ово питање наставници би требало да постављају основцима у школама у Србији, на Косову као и осталим земљама региона, ако је судити по “Историјским читанкама” Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи. [...]
Доситеј Обрадовић (световно име Димитрије) (Чаково, 1744 — Београд, 1811) је био српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен [...]
Правник и политичар; заступник министра просвете и министар без портфеља од 14. децембра 1940. до 21. јануара 1941; министар просвете од 25. јануара до 27. марта 1941. Рођен је у Лесковици у Крањском округу 27. септембра 1897. Право је студирао у Загребу и Љубљани где је докторирао 1930. Био је председник студентског друштва Даница и [...]
Правник и политичар; министар просвете од 21. децембра 1938. до 5. фебруара 1939. Рођен је у Лијевну у Босни 1887. Завршио је Српску велику гимназију карловачку школске 1903/04. Правне науке студирао је у Загребу и Бечу где је био активан члан Народне омладине. У Бечу је био секретар „Зоре“, друштва српских студената. Био је потпредседник [...]
Професор и политичар; министар просвете од 4. октобра 1937. до 21. децембра 1938. Потиче из породице Магарашевић која је дала бројне стручњаке и педагоге. Рођен је у Сремским Карловцима 27. марта 1888, где је завршио основну школу и Српску велику гимназију карловачку 1905. године. У Београду је слушао предавања професора Јована Цвијића. Професор је био [...]
Економиста и политичар; министар просвете од 24. јуна 1935. до 4. октобра 1937. Рођен је у Брусу 1894. Основну школу завршио је у варошици Блаце, а седми разред Богословије „Свети Сава“ у Београду 1911/12. На универзитетима у Лондону и Кембриџу студирао је право и финансијско-економске науке и дипломирао 1922. Секретар и шеф одсека Министарства финансија [...]
Правник и политичар; министар просвете од 19. до 24. Јуна 1935. Рођен је у Опатју код Горице 10. Деце,1884. Студирао је право у Грацу и Прагу, где је и докторирао. Радио је као адвокатски приправник у Окружном суду у Горици, а после докторирања био је судски кандидат. Био је председник Горишке словенске омладине, потпредседник „Просвете“ [...]
Професор и политичар; министар просвете од 20. децембра 1934. до 19. јуна 1935. и од 5. фебруара до 26. августа 1939. Рођен је у Сремским Карловцима 31. маја 1886. Основну народну школу завршио је 1896. године, Српску велику гимназију у Новом Саду 1904. У Бечу је студирао филозофију и историју од 1914. до 1920. Студент [...]
Правник и политичар; министар просвете од 27. јануара до децембра 1934. Рођен је у Нишу 13. Јула 1884. Завршио је Правни факултет у Београду 1906. Припадао је генерацији студената која је пришла четничком покрету од његовог оснивања и учествовао је у борбама на Чалопеку 1905. Докторирао је на Сорбони 1912. По положеном докторату ступио је [...]
Лекар, професор и краљевски намесник; министар просвете од 5. новембра 1932. До 27. јануара 1934. Рођен је у банатском селу Лесковица, на левој обали Дунава, у данашњој Румунији, 26. априла 1880. Српску велику гимназију у Новом Саду завршио је 1897. Медицину је студирао у Будимпешти, Инсбруку и Бечу, где је и докторирао 1903. До 1906. [...]
Правник и политичар; министар просвете од 5. јануара до 5. новембра 1932. Рођен је у Закути, Срез гружански, 20. октобра 1888. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Правни факултет у Београду и Паризу, где је докторирао. После завршених студија, неко време је провео у дипломатској служби. Као резервни попоручник учествовао је у Првом светском рату. [...]
Правник и политичар; министар просвете од 6. јануара 1929. до 5. јануара 1932. и од 26. августа 1939. до 29. јуна 1940. Рођен је у свештеничкој породици у Книћу 1. Марта 1886. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Правни факултет у Београду. Службовање је започео као судски писар у Смедереву и Београду, потом у Министарству [...]
Професор, политичар, публицист, позоришни критичар, драматург, есејист, преводилац и вишегодишњи управник Народног позоришта у Београду; министар просвете од 23. фебруара 1928. до 6. јануара 1929. Рођен је у Београду 31. августа 1876. Завршио је Другу мушку гимназију 1895. и дипломирао на Лингвистичко-литерарном одсеку Филозофског факултета Велике школе 1899. Секретар драматурга у Народном позоришту био је [...]
Правник, професор и политичар; министар просвете од 20. септембра 1927. до 23. фебруара 1928. Рођен је у Београду у трговачкој породици 22. новембра 1874. Рано је остао без родитеља, па су га издржавали и школовали блиски рођаци. Матурирао је у Првој мушкој гимназији у Београду 1892. Завршио је Правничко одељење Велике школе, потом Пколу за [...]
Правник и политичар; министар просвете од 16. јуна до 21. септембра 1927. Рођен је у Книћу код Шапца 14. маја 1886. Гимназију је започео у Шапцу, а завршио у Трећој београдској гимназији 1906. Правни факултет завршио је такође у Београду, а докторирао је у Паризу 1912. Службује најпре као судски писар, а затим је секретар [...]
Политичар и публициста; министар просвете од 17. новембра 1925. до 15. априла 1926. Рођен је у сиромашној сељашкој породици у Требарјеву код Сиска 11. јула 1871. Као противних режима и политички вођа средоњшколаца, избачен је из гимназије у Загребу, па је приватно положио матуру у Карловцу, и уписао Правни факултет у Загребу. Због недоличног понашања [...]
Професор и политичар; министар просвете од 19. јула до 17. новембра 1925. и од 1. фебруара до 17. априла 1927. Рођен је у Опарићу под Космајем 11. јула 1871. Средњу школу похађао је у Врању, а матурирао је у Другој мушкој гимназији у Београду 1889. Филозофски факултет Велике школе завршио је 1893. Службовање је започео [...]
Католички свештеник и политичар; министар просвете и заступник министра вера од 27. јула до 6. новембра 1924. и од 29. јуна до 14. децембра 1940. Рођен је у Бисерјани у Штајерској, 12. маја 1872. Гимназију и сјемениште завршио је у Марибору 1896. Студије теологије наставио је у Грацу и докторирао 1905. Неко време је капелан, [...]
Политичар и публициста; министар просвете од 17. маја 1920. до 18. јула 1921, од 24. децембра 1921. до 16. Децембра 1922, од 27. марта до 27. јула 1924. и од 6. Новембра 1924. до 18. јула 1925. Рођен је у Костајници 26. октобра 1875. Релаку је завршио у Карловцу 1884, а Филозофски факултет Свеучилишта у [...]
Професор и политичар; министар просвете од 19. фебруара до 18. маја 1920. и од 16. децембра 1922. до 27. марта 1924.; заступник министра просвете и министар вера од 17. новембра 1925. и до 15. априла 1926. до 1. Фебруара 1927; министар просвете од 27. Марта до 7. априла 1941. Рођен у Ужицу 17. октобра 1871. [...]
Правник, новинар, политичар и допломата; министар просвете од 16. агвуста 1919. до 18. октобра 1919. и од 18. октобра 1919. до 19. Фебруара 1920. Син Димитрија Маринковића, бившег министра правде, унутрашњих дела и председника владе. Рођен је у Београду 15. Јуна 1865. После положене матуре у Првој београдској гимназији школске 1885/86. студирао је и завршио [...]
Професор и политичар: министар просвете од 3. новембра до 7. децембра 1918, па до 16. августа 1919. Рођен је у Влашком Пољу под Космајем, 24. децембра 1863. Основну школу завршио је у родном месту. Прву београдску гимназију 1881, а Природно-математички одсек Филозофског факултета на Великој школи 1885. Године. Декретом Министарства просвете од 3. Априла 1885. [...]
Министарство просвете и Министри 1918-1941 Уредба (Уредба о уређењу Министарства просвете, Службени гласник Краљевине СХС, бр. 11, Београд, 6. септембра 1919.) коју је на предлог министра просвете (Павла Маринковића), а по саслушању Министарског савета, својим потписом 9. септембра 1919. Године прописао прстолонаследник Александар, представља први правни акт којим је утврђена организација и надлежност Министарства просвете [...]
Saving...
петак, август 19, 2011