Форум београдских гимназија

Бонуси још нису додељени, а већ праве збрку! Кад држава части, не прави разлику између чистачице или дактилографкиње и професора и лекара. Јер, једнократни бонус од 5.000 динара треба да добију сви запослени у јавном сектору с платом испод 80.000 динара, тврди потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић, додајући да ова мера није намењена најсиромашнијима већ свима онима који су погођени кризом, а то укључује и лекаре и професоре, војнике, полицијаце… Ако неко мисли да не треба исплатити бонус овим категоријама запослених у јавном сектору, поручио је Динкић, нека се за то залаже, али он је против тога.

Они који су против критеријума које је утврдио министар Динкић, најављујући бонусе за све они који имају плату до 80.000 динара, што је готово три просечне плате у Србији, не одлучују нити их ико пита, док они који се питају – не коментаришу бонусе јавно. Наиме, економисти су сложни у оцени да нема економског оправдања да запосленима у јавном сектору буду исплаћени бонуси, али остављају могућност да се припомогне само онима који заиста имају мала примања, а никако онима који добијају плате какве запослени у привреди не могу ни сањати. Трећина запослених у Србији ради у администрацији, здравству, образовању и другим државним службама, и њихов просек је нешто виши од 42.000 динара, док су две трећине запослених у приватном сектору просечно зарадили мање од 30.000. Тако је у априлу просечна плата у државној управи износила 43.193 динара, што је 12,21 посто више од просека примања у ванпривреди и чак 23,6 посто више него у привреди.
С друге стране, упозоравају стручњаци, за помоћ најсиромашнијима намењена је 1,5 милијарда динара, а за поделу бонуса запосленима у јавном сектору – две милијарде. Другим речима, да би се збринуло око 800.000 сиромашних и готово толико незапослених, али и исплатиле заостале накнаде за труднице и породиље, као и омогућио несметан рад 69 народних кухиња у којима се храни око 50.000 људи, држава ће обезбедити 1,5 милијарду, а за бонусе око 440.000 запослених у јавном сектору две милијарде. При том, сасвим је извесно, нико од најсиромашнијих неће добити једнократну помоћ од 5.000 динара већ ће она износити мање од бонуса који добијају запослени у јавном сектору.
Градоначелник Београда Драган Ђилас истиче да је одлука Владе Србије да се исплате бонуси запосленима у јавном сектору погрешна, додајући да, ако држава треба да помогне, нека помоћ даје онима с платом од 20.000 динара или онима који немају посао.
– Запослени у државној администрацији морају да знају и да је њихов посао 100 пута сигурнији него онима који раде у приватном сектору. Плате у држави не касне. Знам да постоји потреба да се повећају зараде и потрошња да би се завртео тај круг, али овим бонусима то се неће постићи – истиче Ђилас.
– Једнократна помоћ пензионерима би била оправдана, али само онима који имају мања примања. Оправдано би било исплатити бонусе пензионерима чија су примања углавном социјална категорија, односно крећу се између 15.000 и 18.000 динара – рекао је Ђоговић.
Економиста Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште тврди да се бонуси погрешно називају помоћ јер ако се граница постави на 80.000 динара, сасвим је сигурно да онај ко у Србији има плату од 790 евра није социјално угрожен.
– Ако помоћ делите оним несрећницима у државној управи који имају плате испод просека и који раде врло одговорне послове, онда није битно колике су плате. Зато је просто нелогично и немогуће у исти кош трпати оне који примају 790 евра и оне који немају ни просечну плату – каже Стевановић.
Љ. Малешевић

Још ћемо се договарати
Потпредседник Владе Србије Јован Кркобавић не очекује да ће бонуси запосленима у јавном сектору бити подељени пре августа али се и не слаже са тим да неко ко прима 80.000 добије 5.000 динара помоћи.
- Влада још није одлучила колико и на који начин ће ти бонуси да се исплаћују, када и коме. Принципијелно смо се сложили са ММФ-ом да се до краја године када се обезбеде средства то уради. Предлог министра Динкића је потпуно легалан и легитиман. Међутим, да ли ће бити издвојено толико или мање, то је друго питање око чега ћемо се у Влади тек договорити. Апсолутно се не слажем да онај ко има 80.000 динара прима помоћ. Мислим да ће категорије грађана који ће бити обухваћени овом помоћи бити знатно испод тог износа али којег – још ћемо видети – рекао је Кркобабић.