Home >> Друштво,Образовање,Упис >> Анализа уписа у београдске гимназије: Велика четворка

Одмах да се разумемо: све може да значи и ништа не мора да значи. На управо завршеном упису у београдске гимназије дошло је до значајне промене слике београдских гимназија, бар када је у питању минимални праг бодова управо уписаних основаца. Ова анализа има значаја једино ако се узме у обзир да већина београдских гимназија ради јако добро, а да за оне, које на доњим листама не заузимају неко завидно место, постоји низ околности чија је последица да их ђаци заобилазе у својим жељама.

Наведимо само један пример: Четврта, Спортска, Осма и Дванаеста гимназија налазе се у јако „проблематичној“ области Београда – на Дедињу, Душановцу и Вождовцу. То су гимназије које су „довољно близу“ центра (скоро као и централне гимназије), али истовремено и „недовољно далеко“ (као што су Девета и Тринаеста), а при томе немају довољно становништва.  Не иду им у прилог ни гравитација, ни географија, ни демографија.

У самом центру Београда (где се налазе Трећа, Пета, Прва, Четрнаеста, „Свети Сава“, Шеста) постоји жестока и објективна конкуренција.

На Новом Београду (и Земуну), као и на Чукарици (и Раковици), изражена је јака гравитација ученика, коју је ове године ипак успела да поремети Десета, придобивши много боље ученике него до сада, а захваљујући увођењу двојезичног одељења на српско-енглеском језику.

Земунска и Седма имају негативну гравитацију – потенцијални ђаци им „беже“ ка центру Београда, а Лазаревачка, Обреновачка и Младеновачка имају проблем мањег места и слабог интересовања за гимназију.

Из ове анализе смо изоставили Математичку и Филолошку гимназију, као специјалне. Такође смо изоставили сва посебна одељења у појединим гимназијама.

Из свих разлога које смо навели, ранг-листа београдских гимназија нема за циљ фаворизовање појединих гимназија, већ да буде статистички репер за читаоце које занима ова тема.

 

Трећа, Прва, Четрнаеста, Девета

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5Comments

  1. Зорана Матићевић каже:

    Ако желите да дођете до поузданих одговора на питање зашто су неке школе атрактивније за упис а неке губе на популарности, морате узети у обзир већи број фактора. Јер, поред оних фактора, који се рационалном човеку, могу учинити најзначајнијим, постоји и не мањи, понекад и одлучујући утицај прикривених фактора.Статистичка слика сама по себи не говори ништа. Као у сваком научном поступку,тумачење добијених података је једна од најосетљивијих тачака. Научни рад и научна анализа је одговоран посао.Сваки лаички осврт на било који друштвени феномен,као и његова површна обрада, може бити опасна јер најчешће, захваљујући замени теза, ослобађа одговорности оне који су за стање тог феномена, заиста одговорни.А лаичка процена је најчешћа на три теме; како управљати државом, како саставити фудбалску репрезентацију и како поучавати децу.
    Углед школе може утицати мотивицаионо и демотивационо. Захтеви наставника, постојање озбиљног критријума, такође. Снобизам може бити одлучујући; уписати се у неку школу може представљати доказ престижа. Уместо пропагирања и залагања за једнаке могућности,школе се диференцирају као школе за младу господу и школе за згубидане, за бејбиситинг.То важи и за поједине смерове. Није тајна да се из појединих школа бежи управо из разлога што се тешко завршавају.Географски фактор може бити важан али ако се једна школа локацијски није измештала и ако се окружење у ком се налази није мењало, биће да су промену условили неки други фактори. Тако није тајна да је 10. београдска подигла свој рејтинг захваљујући новој моди – увођењу билингвалних одељења. Родитељи и ученици су убеђени да им то доноси компаративну предност. Директорима се отвара низ могућности за запошљавање новог особља. Већина је задовољна. У питању је сјајан маркетиншки потез. Но, шта ће се десити кад се догодине тога досете и остали? Србијанска одељења могу постати реткост. Као обична кафа.
    Дакле,овом се питању мора пажљиво прилазити, са свих страна. Јер ако се то неопрезно чини, претворићемо се у саучеснике. Објављивањем листе популарних школа учинићемо их још популарнијим уместо да раскринкамо механизме који доводе до неједнаке педагошке понуде.
    Не треба да се бавимо тиме како да упишемо своју децу или унуке у добру школу већ тиме да све школе буду добре.

  2. rastko каже:

    Pitam se zašto ne postoji već dugo ozbiljna analiza plasmana beogradskih gimnazijalaca na prijemnom ispitu i u vezi sa srednjom ocenom na ispitima nakon završenog fakulteta? Meni je do sada najmanje 50 univerzitetskih profesora sa raznih državnih fakulteta reklo da su, po pravilu, najuspešniji studenti nekadašnji đaci Pete beogradske gimnazije.A bilo bi dobro i da svaka gimnazija sastavi svoj alumni pa da vidimo na kojim su položajima u našem društvu i u dijaspori nekadašnji učenici beogradskih gimnazija.Čujem da ih ima, što se Pete tiče, na veoma bitnim mestima u američkoj i britanskoj administraciji…

  3. Sanja каже:

    Ove skole koje imaju vece kriterijume uvek ce biti pune i popularne,sta god neko pricao. Roditelji i deca su sigurni da ce ih one odlicno pripremiti za dobre fakultete.Ne odustajte!

  4. Драган каже:

    Ове школске године био сам у прилици да сагледам захтеве за одличну оцену, код појединих професора, у две гимназије: X и V. То су потпуно различити критеријуми. Ђак који је у X гимназији имао одличну у V гимназији је имао двојку, а код мене би то било нешто између.
    А и овај начин тродневног пријемног испита за упис у средње школе је постало мрцварење. Чак и студенти имају вишедневне паузе између испита.

  5. Roditelj каже:

    Interesantna zapažanja, naročito oko lokacija gimnazija. Možda bi saradnja sa GSPom i uvođenje nekih dodatnih linija ili posebnog prevoza za gimnazijalce rasteretila pritisak na gimnazije sa povoljnijim lokacijama. Jedno od rešenja je i dogovor sa Gradskom upravom o iznalaženju novih prostora za gimnazijalce, ne moraju svi uvek fizički biti na lokaciji same gimnazije, mogu se formirati i odeljanja u nekim drugim objektima.
    I najzad epitet“elitne“ škole, ne dobijaju zgrade bile one i najlepše, nego kvalitetan nastavni kadar i znanju posvećeni učenici.
    Najzad nedopustivo je da se gimnazije drastično razlikuju po kvalitetu nastave i rezultatima, ako se uzme u obzir da je isti nastavni program i isti izbor udžbenika. Za Forum beogradskih gimnazija ovo može biti posebno važna tema, kako postići jednake visoke standarde u svim gimnazijama i izbeći grupisanje nekoliko gimnazija u „elitni“ sloj. Nije cilj da grupica učenika dobije kvalitetno obrazovanje, već da se najveći broj gimnazijalaca osposobi da bude dostojno akademskog obrazovanja.

Top