Форум београдских гимназија

У другој глави Устава Републике Србије “Слободе, права и дужности грађана” , у члану 38. прописано је да запослени имају право на ограничено радно време. Није прописано колико износи то ограничено радно време него је уређивање тог питања препуштено закону и колективном уговору.

Пуно радно време

Члан 8.
Пуно радно време запосленог износи 40 часова.
Наставнику, васпитачу и стручном сараднику на почетку школске године издаје се решење о годишњем и недељном задужењу фонда часова.

Чланом 8. Уговора утврђено је да се наставнику, васпитачу и стручном сараднику решењем директора  које се издаје на почетку школске године одређује годишње и недељно задужење и фонд часова.
Прва ствар коју треба прокоментарисати је почетак школске године као дан издавања решења о годишњем и недељном задужењу и фонд часова.Наиме, решење се примењује од почетка школске године, али није оправдано везивати његово доношење, односно издавање за тај дан, пошто запослени треба да са својим обавезама буде упознат пре почетка школске године. Не треба заборавити ни право запосленог на приговор на решење о задужењу и фонду часова, што значи да решење треба донети и уручити запосленом онолико пре почетка нове школске године( односно пре 31. августа) колико је потребно да се запослени упозна са његовом садржином и да се припреми за нове обавезе, као и да се одлучи о евентуалном његовом приговору на решење, чиме оно постаје коначно(ако није постало коначно истицањем рока за приговор).
Друго питање које заслужује одговор је питање задужења ненаставног особља. Нема сумње да директор о њиховом задужењу, односно структури 40-часовне радне недеље доноси решење, али његово доношење није везано за почетак нове школске године, него за потребе процеса рада установе чија примена не мора бити везана за тај дан.
На овом месту биће речи о структури радног времена наставника,васпитача и стручних сарадника и ненаставног особља.
Структура радног времена наставника, васпитача и стручних сарадника у школи регулисана је Законом о основама система образовања и васпитања ( члан 125.) и подзаконским актима. Према том закону ( члан 125. став 1.) у оквиру недељног пуног радног времена педагошка норма , то јест норма непосредног рада са децом, односно ученицима износи:
1) за наставника – 20 сати,
2) за наставника практичне наставе и стручног сарадника – 25 сати, и
3) за васпитача – 30 сати.
Пада у очи и другачија терминологија у односу на терминологију из чланова
закона о основној и средњој школи који су говорили о структури радног времена наставника, васпитача и стручних сарадника, а престали да важе ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања. Док су Закон о основној школи и Закон о средњој школи говорили о часовима нови закон говори о сатима
( као и Закон о раду, у чл.14.став 1.). Разлог за такво размишљање вероватно је чињеница да педагошка норма за наставника, на пример, не износи 20 школских часова, који трају по 45 минута, него 20 часова који трају 60 минута, односно 20 сати).
Што се тиче распоред радног времена у школи, он обухвата дневни, недељни и годишњи распоред радних активности. О распореду радног времена одлучује директор у складу са:
1) Законом о основама система образовања и васпитања (чланови од 79-82 и члан 125.)
2) Законом о раду ( чланови 55. и 56.)
3) Годишњим програмом рада школе ( који доноси школски одбор)
4) Актом о организацији рада школе ( који доноси школски дбор) и
5) Потребама процеса рада шкое
Када је реч о дневном распосреду активности, чланом 55. став 3.Закона о раду
прописано је да радни дан траје 8 часова.
Нема тешкоћа да  директор осмочасовно дневно радно време и осмочасовна дневна присутност на радном месту примени на ненаставно особље, због природе посла ненаставног особља.
Када је реч о наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, њихов дневни ритам активности везан је за распоред часова који се утврђује на почетку сваке школске године, такода број часова наставе по правилу није једнак сваког радног дана.
Поред тога, велики део дневних радних активности наставника, васпитача и стручних сарадника није везан за време проведено у установи (припремање за рад,прегледање домаћих задатака, писмених вежби, стручно усавршавање итд.)
О недељном распореду радних активности говори члан 55. ставови 1. и 2. Закона о раду. Њиховим одредбама прописано је да радна недеља траје 5 дана , што ће најчешће и бити у установи.Ипак, у установама су могућа одступања будући да се њихов рад понекад изводи и суботом. Без обзира на то, недељни распоред радног времена може се уклопити у 40 часова рада недељно.
Закон о основама система образовања и васпитања. у члану 125. ставови 2. и 3. прописује начин утврђивања структуре и распореда обавеза наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру радне недеље.
Предвиђена је могућност да структура и распоред обавеза наставника у погледу непосредног рада са ученицима, као и других обавеза, буде различита у оквиру сваке радне недеље.. Такође је прописано да се структура и распоред обавеза наставнка, васпитача и стручних сарадника у квиру радне недеље утврђује годишљим програмом рада школе ( који доноси школски дбор, а припремају директор и њгови сарадници).
Истим чланом, став 4. прописано је да педагошку норму свих облика образовно-васпитног рада наставника, васпитача и стручних сарадника у оквиру радне недеље и годишњу норму прописује министар просвете.
Најзад, последњим ставом члана 125. истог закона предвиђена је могућност да школа, уколико ( распоређивањем, преузимањем или конкурсом) не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе седмично из одређених предмета, може да распореди те часове наставницима тог предмета до краја школске године.
Годишњи распоред радних активности даје одговор на питање динамике образовно-васпитног рада у току школске године.
Чланом 80. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је:
1) да се образовно-васпитни рад остварује у току школске године која почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа наредне године,
2) да се образовно- васпитни рад организује у два полугодишта,
3) да ученици имају школски распуст, чије се време и трајање утврђује школским календаром и
4) да школски календар прописује министар просвете до 1. јуна ( за следећу школску годину)
Полазећи од школског календара који је прописао министар росвете, а у складу са
развојним планом и програмом образовања и васпитања, према члану 81. наведеног закона, школски одбор доноси годишњи програм рада школе, којим се утврђује време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.
Школски дбор је обавезан да годишњи програм рада школе донесе најкасније до 15. септембра за текућу школску годину.
Структура радног времена ненаставног особља није регулисана ни законом ни подзаконским прописима. То питање самостално решава директор, у складу са општим актом и потребама процеса рада школе.

Непуно радно време

Члан 9.
Непуно радно време јесте радно време које је краће од пуног радног времена, у складу са законом.
Правилником о организацији и систематизацији послова утвђују се послови на којима се обавља рад са непуним радним временом.
Став 1. овог члана дефинише непуно радно време, као радно време које је краће од пуног радног времена. Пошто је и одердбама члана 50. став 1. Закона о раду утврђено да пуно радно време траје 40 часова недељно, то значи да је непуно радно време радно време које траје краће од 40 часова недељно.
За рад са непуним радним временом запосленом припадају сва права и обавезе као да ради са пуним радним временом, осим права на плату, која му припада сразмерно радном времену.
Закон о основама система образовања и васпитања у члану 126. говори о статусу наставника, васпитача и стручних сарадника у погледу рада са пуним и непуним радним временом. Тим чланом прописано је овлашћење директорља школе да наставнику, васпитачу и стручном сараднику, на основу програма образовања и васпитања, годишњег програма рада и поделе часова, сваке школске године утврди статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом. Једноставно речено, директор је овлашћен ( ус кладу са програмом образовања и васпитања, годишњим програмом рада и поделом часова ) да одреди ко ће од наставника, васпитача и стручних сарадника следеће школске године имати пуно а ко непуно радно време у школи, као и ко ће у птпуности остати без часова и других облика рада.
Тако ће, после овог процеса, на почетку школске године постојати три категорије наставника, васпитача и стручних сарадника:
1) наставници, васпитачи и стручни сарадници са пуним радним временом ( са пуном педагошком нормом),
2) наставници, васпитачи и стручни сарадници са непуним радним временом ( са непуном педагошком нормом), и
3) наставници који немају ни део педагошке норме, који остају нераспоређени и остварују права запосленог за чијим је радом престала потреба, у складу са законом и овим Уговоро.
Утврђивање послова на којима се обавља рад са непуним радним временом
Уговор у ставу 2. овог члана одређује начин утврђивања послова на којима се рад обавља са непуним радним временом. Реч је о пословима чија је природа таква да се обављају са непуним радним временом или такав рад налажу друге околности, као пто су на пример, број одељења у школи.Послове на којима се рад обавља са непуним радним временом треба утврдити актом о систематизацији радних места.
ПОСЕБНЕ НАПОМЕНЕ:
Полазећи од чињенице да су се, у досадашњој  пракси, одредбе како Закона о основама система образовања и васпитања, тако и одребне ПКУ, злоупотребљавале од стране директора школа,који су по неким својим критеријумима утврђивали коме ће од запослених издати решење о пуној а коме о непуној норми часова, овим путем желимо да скренемо пажњу да је новим ПКУ спречена таква могућност. Наиме, одредбама члана 33. новог Уговора утврђени су елементи односно критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, са пуним  или непуним радним временом. Другим речима, ако се утврди да у школи, рецимо, постоје две норме часова за неки предмет, и то једна пуна норма часова а друга непуна ( пуно и непуно радно време), онда се примењују критеријуми из члана 33. Уговора. Примера ради, постоји једна пуна норма часова за предмет математика и једна непуна норма (80% радног времена). Тек након примене критеријума из члана 33. Уговора може директор издати одговарајуће решење о статусу наставника, односно запосленог. Детаљније ће ово питање бити објашњено у делу Уговора који се односи на тзв.”технолошки вишак”.